Ко преговара у наше име

Институције Европске уније и Републике Србије имају веома различите критеријуме пријема службеника у стални радни однос. Европска унија има врло строг систем новог запошљавања у своје редове.

Постоји неколико категорија када је реч о трајању уговора и сваки уговор је поприлично тешко добити. Ако сте грађанин једне од двадесет осам држава чланица и желите да се запослите у некој од институција „за стално”, проћи ћете много провера док дођете до свог жељеног радног места.

Након уобичајене онлајн пријаве и првобитне селекције, следи тестирање вербалних, нумеричких и апстрактних вештина, које можете полагати на једном од двадесет четири званична језика ЕУ. Ако кандидат успе да прође три теста, онда следи још једно тестирање.

У другом кругу кандидат ће морати да полаже тестове на једном од три процедурална језика европских институција: француском, енглеском или немачком. Кандидат ће морати да одради усмену презентацију, студију случаја, интервју и групну вежбу.

И тек након свега тога, кандидат улази на резервну листу и може да конкурише за отворена радна места. Пролазак кроз све претходно наведене кораке не значи да ће он/а и добити посао, већ само да има довољно квалитета и знања да може да конкурише. Године 2010. око 60.000 њих аплицирало је за само неколико стотина места на резервној листи.

После уласка на резервну листу, кандидат тражи посао и иде на интервјуе. На овај начин, ЕУ институције су сигурне да ће, чак и ако има непотизма приликом запошљавања, довољно способан кандидат добити посао.

Непотизма (поготово националног) увек има, да се не лажемо. Тако је јавна тајна да ће држављани одређених држава радије погурати своје сународнике него неке друге. Али непотизам долази на крају процеса и није први разлог за запослење.

Она стара: „Познајем Перу домара, који познаје министра, дај да запослимо ово наше дете да ради нешто”, и не пролази баш у Бриселу.

Но, ваља поставити питање: ко преговара о нашој судбини? Позитивна селекција је свуда важна, али је некако важнија када причамо о људима који треба да испреговарају баш сваку норму са ЕУ.

Дакле, то су људи који ће преговарати колико ћете ви моћи чокота винове лозе посадити, колико ће ваздух смети да буде загађен или чак о нивоу афлатоксина. Разумемо се, зар не?

Мислим да просечан грађанин уопште није свестан колико ће детаљни бити предстојећи преговори. Изузетно је битно да током истих и у самим припремама, Србију представљају стручни и надасве способни људи.

Они који ће не само знати већ и разумети околности и примену договореног на свакодневни живот. Мало ће бити могућности промена уговореног после евентуалног уласка Србије у ЕУ. Права на грешке нема.

Изазова много има. Много је чланица ЕУ али и других недржавних играча чији се извесни интереси сударају са интересима Србије и које ће они кроз преговоре покушати да наметну Србији.

Србија је у том погледу у подређеном положају. Ми желимо да уђемо у клуб, а њима баш и нисмо неопходни, поред свих криза и непријатних искустава са новим чланицама.

Код нас се запошљавање у државним институцијама обично обавља преко комисија и конкурса. На крају изнебуха добијемо неке људе који су примљени „на препоруку”.

Таблоиди се почасте и „пуј пике, не важи”. Част изузецима. У скором разговору с пријатељем блиско везаним за делегацију Европске уније у Београду речено ми је да постоје две доминантне црте наше администрације: честа промена руководилаца и неретко недостатак праве техничке експертизе.

Готово сви људи имају основно разумевање система ЕУ, али оно крајње техничко знање је у дефициту. То је она експертиза која се кује с временом добрим образовањем, прочитаним књигама, умрежавањем са другим стручњацима и здравим разумом. И не набавља се лепљењем плаката.

Сви константно причамо о запошљавању преко везе или преко партијске књижице, али ретко ко се одиста упита о последицама такве политике негативне селекције.

Ко ће преговарати и припремити наш улазак у Европску унију, питање је сад. Само да не изградимо Потемкинову администрацију. Да не буде споља гладац, а унутра јадац.

Консултант за политике иновација и дигитализације ЕУ