Пандорина кутија Европске уније

Приликом повратка из Италије у Брисел, на аеродрому смо морали да прођемо пасошку контролу попут оне када путујемо из Србије у шенгенску зону. Људи су били саблазнути: прошло је доста времена откада су морали да показују пасоше унутар граница Европске уније. Јавно мњење у ЕУ је толико усредсређено на затварање граница да је скоро и заборављено чему ЕУ служи и шта је донела својим грађанима. Медијско извештавање о избеглицама, Украјини и Сирији и пренаглашене политичке реакције лидера чланица замаглиле су праву природу ЕУ: јединствено тржиште у коме 500 милиона Европљана свакодневно могу да траже посао, оснују фирму или студирају где пожеле.

Добар део медија унутар ЕУ сензационалистички пише о распаду „Шенгена” и о неодрживости система. Томе кумују оштре и апокалиптичке изјаве ЕУ политичара, који то чине зарад неколико поена код својих гласача или како би заплашили јавност и притиснули неистомишљенике да озбиљније преговарају. Тако је настала једна слика о ЕУ у којој су све предности интеграција потонуле пред геополитичким изазовима. ЕУ је остала огољена пред светом, али и пред собом као неспособна да се носи са својим геополитичким проблемима. То треба признати и радити на томе. Али, као да се заборавља да ЕУ није само играч у глобалној арени и да се не мери само тиме да ли има војску или не и хоће ли сви гласати исто у Уједињеним нацијама. ЕУ је превасходно једна невероватна прича о успешној економској интеграцији, о мировном процесу који је довео некада крвнички зараћене народе за исти сто.

Многе чињенице о сарадњи између чланица ЕУ и њиховом заједничком раду на побољшању услова пословања и живота у медијима су скрајнуте. Наиме, док се геополитичка копља ломе и док се Орбан расправља с Меркеловом о томе да ли треба градити ограду и ко је позвао избеглице у Европу, немачка и мађарска дипломатија, са осталих 26 чланица, непрекидно раде заједно. Сваког дана се у Савету министара ЕУ састају дипломате, често и сами министри, да се усагласе по питању различитих регулатива и директива. Јер јединствено тржиште ЕУ не може да чека. Омогућити свим грађанима и привредницима да раде и привређују по једнаким условима у било ком делу уједињеног континента, који броји 500 милиона становника, било је и остало кључно за све државе блока. Уједињена ЕУ је прва или друга највећа економија света (зависно од извора). Захваљујући таквој интеграцији она и јесте првокласна трговинска моћ и са само седам одсто светске популације контролише око 20 процената светске трговине.

Истина је, ЕУ интеграције су оптерећене геополитичким дешавањима. Могућност кретања унутар ЕУ и способност контролисања њених спољних граница су у чвршћој вези него икада. Управо то сазнање је и увело ЕУ у хамлетовску двојбу: продубљивање интеграција или дезинтегрисани музеј на отвореном. Но, у тренутку када су даље интеграције ЕУ једини одговор, јавно мњење је добрим делом усмерено на раскидање веза. Већ се годинама, још од почетка грчке дужничке кризе, прича и пише о пропасти бриселског торња. Питање је да ли ико може да заустави кола која убрзавајући иду низбрдо.

Људи узимају ЕУ здраво за готово док им неко не затражи пасош на преглед. Тек тада им постаје јасно да су погодности ЕУ и један од највећих цивилизацијских искорака Европе: слобода кретања за 500 милиона људи много боље опције од расцепканог континента. Али онда је Пандорина кутија већ отворена.

Консултант за политике ЕУ