Или је чиста или је нема

Произвођачи београдске чесмоваче славе 122. рођендан. Нема много фирми у Србији које су толико старе. Прва градска пијаћа вода потекла је с – Белих вода. На Петровдан, 1892. године. Тамо се и сада налази најстарије постројење ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Баш у години јубилеја, фирма се нашла у највећим искушењима. О томе како се компанија снашла током недавних катастрофалних поплава, каква се борба водила за сваку кап чисте воде из славина и да ли се размишљало да се прекине водоснабдевање Београда, говори в. д. директора Светозар Веселиновић.

– Ми смо осуђени да морамо да производимо воду. И, из те коже не можемо. Али, дужни смо и да помажемо осталима. Први смо с цистернама дошли у Коцељеву, Уб, Лазаревац… Помогли смо у првом, ударном тренутку да најугроженији људи добију пијаћу воду. Када се стање консолидовало, Лазаревцу смо давали пумпе, возила, механизацију и људе…

Ваша механизација је стизала од Обреновца до Крупња?

У Обреновцу смо и дан-данас. С механизацијом односимо ђубре са улица. Тамо смо учествовали у обнови канализације. Будимпештански водовод је послао мини фабрику за прераду воде. Немци су послали једну фабрику која је и дан-данас тамо и производи питку воду. Обреновцу тек сада предстоји борба за обнову канализације, за довођење водовода у претходно стање. Вода је сада добра, али водовод у Обреновцу не може сам да се избори. Ми ћемо им бити на услузи. У међувремену смо помогли Крупњу. Ја не знам шта се тамо догодило… Као да нисмо били на земаљској кугли… Неколико пута смо слали цистерне. Од свих градова, мислим да је Крупањ највише страдао.

Поплаве су откриле још понешто. Како је могуће да један велики град, попут Ужица, нема воду и у време редовног стања? И, да ли је могуће да се тако нешто догоди Београду – да главни град остане без воде?

Ако је неко имао добро снабдевање водом то је било Ужице. Имају брану, вештачко језеро и били су поносни на свој водоводни систем. Њима се, међутим, појавила цијанидна бактерија и, захваљујући Војсци и помоћи републике, некако су савладали потешкоће. Не бих им ипак био у кожи. Тако нешто Београду не може да се деси.

Да ли је сте у неком тренутку ипак размишљали да прекинете водоснабдевање Београда?

Током поплавног таласа, два или три дана, Сава није могла да се препозна. Замућење је било 30 пута веће од дозвољеног! Ми смо санирали стање, али смо ипак размишљали да једнога тренутка зауставимо пречишћавање речне воде. Тада би се Београд снабдевао само из бунара. Потрошили смо велика средства. Додатно смо убацили активни угаљ, алуминијум-сулфат и масу хемикалија да бисмо „прочистили” Саву. Били смо спремни да у сваком тренутку пређемо на снабдевање града преко подземних бунара, у случају да Саву не можемо да прерађујемо. И није нам било лако. Да је Сава наставила да носи пестициде, зауставили бисмо савску воду и вероватно Дунав, иако није био тако замућен.

Током поплава је вест да је вода затрована, на сајту „Блица”, била довољна да изазове панику у Београду. Да ли смо уопште свесни шта би значило да град заиста остане без воде или да у неком тренутку чесмовача заиста буде затрована?

Све флаширане воде су продате када се појавила лажна вест о затрованој води. Али, флаширане воде нису морале да се рекламирају на такав начин. То је било узнемиравање јавног мњења у Београду. Држали смо сва изворишта под контролом. Београђани морају да знају: из чесме мора да тече само исправна вода. Ствар је једноставна: вода из славине је или чиста или је нема! Ниједног тренутка не бисмо дозволили да потекне вода из славина на уштрб њеног квалитета.

Ви, дакле, тврдите да не постоји ни промил шансе да потече неисправна вода?

Апсолутно. Ми знамо каква вода долази на уређаје за пречишћавање. Сигурносна здравствена контрола воде мерљива је у сваком тренутку, у свакој секунди.

Да ли је време иза нас показало следећу дилему – ако неко у Европи пије воду са чесме да ли је он глуп или је повлашћен?

Ми смо повлашћени. Наш производ, чесмовачу, не треба да рекламирамо. Када је рађен „Макиш један”, Сава је била домаћа река. Сада је међународна. Ми сада више не контролишемо шта наше комшије бацају у Саву. Поплаве су нам зато велико упозорење. Ми нећемо напустити воду из Саве, али ћемо у наредном периоду да се много више посветимо подземним водама. Последњих седам, осам година нисмо радили на одржавању подземних вода. Сада завршавамо „Макиш два”, најсавременији уређај за пречишћавање питке воде за Саву. Чим завршимо „Макиш два”, реконструишемо „Макиш један” јер је садашња опрема стара 25 до 30 година. Овакве поплаве можда нису биле хиљаду година, али можда се догоде опет за неколико година.

Да ли обичан свет разуме да се вода прави и да је то, заправо, скуп производ?

Водовод је у овом тренутку близу модерних европских водовода, али је канализација далеко иза. У наредном петогодишњем плану, 70 одсто наших средстава треба концентрисати на канализационе системе. Од свих главних градова, Београд је остао једини који нема канализационе уређаје за пречишћавање. Ту ће нам помоћи „Београд на води” јер се сада комплетна канализација излива управо тамо где ће бити „Београд на води” – између Бранковог моста и Сајмишта. Зато канализациони систем треба да пребацимо тунелом кроз интерцептор у Вишњичкој улици и тунелом који је пробијен у правцу Вишњица – Велико Село. Јапански кредит ће покрити кичму централног канализационог система. Он ће бити највећа подршка „Београду на води”. Он не може бити саграђен а да се испод солитера излива канализација.

Пијаћом водом пуне бунаре

Да ли је нормално да се пијаћом водом заливају баште и пластеници? Шта учинити с онима који „укључе” црево у мају а искључе га у октобру, а сви потрошачи воду плаћају исто?

За последњих 10 година, људи су смањили потрошњу воде и одговарају на наше апеле да се вода не користи за заливање бунара. Знате ли да се неки бунари наливају пијаћом водом? Некада смо трошили више од 300 литара воде дневно по становнику. Европа је дошла до просека од 120 литара воде по становнику на дан, а ми смо дошли на 200 литара.

Има ли шанси да се уведу тарифе за потрошњу воде, као за струју?

Можда у будућности. У Грчкој постоји пет тарифа за потрошњу воде. Нама треба да буди узори водоводи у Будимпешти, Сегедину, Букурешту… Цена воде у Будимпешти је 70 евроценти, као код нас. А канализација која има врхунске уређаје кошта евро. То су врло приступачне цене и за наше услове.