Француски пријатељи

Традиционална војна парада за 14. јул, национални Дан Француске, ове је године, поред демонстрације војне силе, била посвећена и обележавању Првог светског рата. Учествовали су и гардисти Војске Србије.

Кључна реч комеморације Великог рата у Француској је „помирење”. Зато је Оланд позвао представнике влада 80 земаља „чије су трупе или радници били укључени у Први светски рат на европском континенту”.

Дан када је пала Бастиља у Француској је увек прилика за слање политичких порука. За Оланда, 14. јул је празник људских права, еманципације, људског достојанства, како је поручио „младима из читавог света”, који су учествовали у мини-слету на крају војне параде.

Из програма нису изостали ни голубови мира. Ко не разуме, ту је први део програма, са тенковима, оклопним возилима, миражима, хеликоптерима, за „успешно неутралисање” противника.

Међу гостима су били и цивилни представници Косова, нове европске државе коју је Француска међу првима признала. Француска је поставила темеље независности Косова и сада помаже да се Косово прогура на међународном плану.

Ту њихови српски пријатељи који покушавају да их подсете на савезништво из Првог светског рата не могу ништа. Французима је у много свежијем сећању рат који се водио на Косову, а који узимају као пример успешног ангажовања француских трупа на страном терену. Уосталом, у колонама француских војника које су парадирале Јелисејским пољима било је и оних који су служили на Косову.

Српска страна је успела да издејствује толико да се на Шанзелизеу не појаве војни представници Косова, већ да се учешће делегације ограничи на цивилни део програма.

Али чиме би се уопште могао правдати позив Косову да учествује на донаторској конференцији за помоћ Србији и Босни и Херцеговини након поплава, коју Француска организује заједно са Европском унијом? То је пре дипломатска пакост него трапавост. Уосталом, ни Србија ни Босна и Херцеговина нису признале Косово.

Нажалост, протест из председниковог кабинета представницима Европске комисије и француских организатора стигао је касно, када су из Брисела већ отишла позивна писма, док се Министарство спољних послова није огласило.

Србија је пропустила прилику и да покаже да има јединствену спољну политику, али и да у Француској, са којом је била на истој страни у два светска рата, и данас има утицаја.