Francuski prijatelji

Tradicionalna vojna parada za 14. jul, nacionalni Dan Francuske, ove je godine, pored demonstracije vojne sile, bila posvećena i obeležavanju Prvog svetskog rata. Učestvovali su i gardisti Vojske Srbije.

Ključna reč komemoracije Velikog rata u Francuskoj je „pomirenje”. Zato je Oland pozvao predstavnike vlada 80 zemalja „čije su trupe ili radnici bili uključeni u Prvi svetski rat na evropskom kontinentu”.

Dan kada je pala Bastilja u Francuskoj je uvek prilika za slanje političkih poruka. Za Olanda, 14. jul je praznik ljudskih prava, emancipacije, ljudskog dostojanstva, kako je poručio „mladima iz čitavog sveta”, koji su učestvovali u mini-sletu na kraju vojne parade.

Iz programa nisu izostali ni golubovi mira. Ko ne razume, tu je prvi deo programa, sa tenkovima, oklopnim vozilima, miražima, helikopterima, za „uspešno neutralisanje” protivnika.

Među gostima su bili i civilni predstavnici Kosova, nove evropske države koju je Francuska među prvima priznala. Francuska je postavila temelje nezavisnosti Kosova i sada pomaže da se Kosovo progura na međunarodnom planu.

Tu njihovi srpski prijatelji koji pokušavaju da ih podsete na savezništvo iz Prvog svetskog rata ne mogu ništa. Francuzima je u mnogo svežijem sećanju rat koji se vodio na Kosovu, a koji uzimaju kao primer uspešnog angažovanja francuskih trupa na stranom terenu. Uostalom, u kolonama francuskih vojnika koje su paradirale Jelisejskim poljima bilo je i onih koji su služili na Kosovu.

Srpska strana je uspela da izdejstvuje toliko da se na Šanzelizeu ne pojave vojni predstavnici Kosova, već da se učešće delegacije ograniči na civilni deo programa.

Ali čime bi se uopšte mogao pravdati poziv Kosovu da učestvuje na donatorskoj konferenciji za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini nakon poplava, koju Francuska organizuje zajedno sa Evropskom unijom? To je pre diplomatska pakost nego trapavost. Uostalom, ni Srbija ni Bosna i Hercegovina nisu priznale Kosovo.

Nažalost, protest iz predsednikovog kabineta predstavnicima Evropske komisije i francuskih organizatora stigao je kasno, kada su iz Brisela već otišla pozivna pisma, dok se Ministarstvo spoljnih poslova nije oglasilo.

Srbija je propustila priliku i da pokaže da ima jedinstvenu spoljnu politiku, ali i da u Francuskoj, sa kojom je bila na istoj strani u dva svetska rata, i danas ima uticaja.