Брикс контрира ММФ-у и Светској банци

Први председник управног одбора новоосноване међународне банке биће из Русије. Први председник савета директора бираће се у Бразилу, први председник банке биће пореклом из Индије, док ће њено седиште бити у Шангају. Земља са највећим оснивачким улогом (41 милијарду долара) – Кина – прве две деценије пословања Нове развојне банке Брикса – неће делегирати представника у управљачки врх те финансијске институције, коју многи већ сматрају првим такмацем Светске банке и Међународног монетарног фонда, насталог договором у Бретон Вудсу 1944. године.

Незадовољне брзином реформи управљачког система ММФ-а након глобалне кризе 2008. и погубним последицама ћудљиве монетарне политике САД по многе земље у развоју, чланице Брикса (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) одлучиле су да свету понуде нови ослонац за „снажан, одрживи и уравнотежени раст”, поручила је ове седмице председница Бразила Дилма Русеф.

Након двогодишњих тескобних преговора, лидери Брикса су се у уторак на свом шестом самиту у бразилском летовалишту Форталеза договорили да оснују Нову развојну банку (НРБ) као и заједнички валутни фонд резерви тежак 100 милијарди долара.

„Мисија НРБ је да мобилише ресурсе за инфраструктурне и одрживе пројекте у земљама чланицама Брикса, као и другим земаља у економском развоју и брзом успону”, наводи се у декларацији пет држава, које су домовина за 43 одсто становништва света, при чему заједно поседују 4.400 милијарди долара девизних резерви и остварују петину глобалне производње.

„Међународна банка Брикса помоћи ће разноликим економија да амортизују последице ћудљиве монетарне политике САД. Оснивање НРБ знак је измењених прилика које захтевају реформе Међународног монетарног фонда”, назначила је бразилска председница.

Истовремено НРБ ће имати оснивачки повлашћени капитал од 100 милијарди долара тако што ће Индија, Бразил и Кина дати по 18 милијарди долара, ЈАР пет милијарди, док ће главницу намирити Кина.

Нова банка ће подстицати развој глобалних економских односа у „праведном и фер смеру”, пренела је кинеска агенција Синхуа. Према најавама, НРБ би требало да почне са радом 2016. године.

Оснивање НРБ знак је да је пет земаља у силовитом економском развоју постигло и политички договор о заједничком иступу на међународну финансијску сцену, сматра Џим О’Нил, некадашњи званичник америчке банке Голдман Сакс, који је још 2001. сковао акроним Брикс.

По О’Нилу, Брикс ће имати своју врсту „специјалне Светске банке” одакле ће, по својим правилима за избор клијената, финансирати трговинске и инфраструктурне пројекте широм света.

Јачање међусобних финансијских и економских веза међу чланицама Брикса истакнуто је на самиту у Форталези као првенствени циљ коме ће квинтет надаље тежити, али са „новом визијом значаја групације на међународној сцени”.

Од почетка века вредност трговинске размене међу чланицама Брикса порасла је са 27 милијарди долара 2002. године на 282 милијарде лане, уз очекивања да 2015. достигне 500 милијарди долара, преноси агенција Блумберг. Страни инвеститори истовремено све више верују да инвестиције на терену Брикса доносе профит. Лане петина свих директних страних инвестиција на свету пласирана је у једну од пет чланица Брикса.

Договором за оснивање Нове развојне банке Брикс исказује отвореност за нови тип финансијске и економске сарадње са многим земљама широм света, поручују са берзе у Јоханесбургу, где ће за сада бити седиште једине регионалне (афричке) филијале могућег ривала ММФ-у и Светској банци.

Новостечено самопоуздање Брикса на међународној финансијској сцени видљиво је и из упозорења ММФ-у да свакако испоштује постављени рок за реформе управљачког система до јануара 2015.

„Уколико ММФ не спроведе обећане промене – које би довеле до јачања утицаја земаља у брзом економском развоју – то ће додатно угрозити легитимност највећег глобалног институционалног зајмодавца, његову ефикасност и кредибилност”, поручио је Брикс данашњим стубовима међународне финансијске архитектуре.