Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изабрани лекари преоптерећeни и страхују да не направе грешку

Изабрани лекари преоптерећeни и страхују да не направе грешку
(Фото Д. Јевремовић)

Пацијенти који ових дана одлазе код изабраних лекара у домове здравља зачуђени су због великих гужви испред ординација. Jер, у ово доба године чекаонице опусте кад многи оду на одмор. Испред ординација су они који имају неко хронично обољење, људи који су зарадили неки вирус, особе којима је потребан упут за даље лечење... Лекари у смени прегледају десетине пацијената, а са многима и не стигну да прозборе више од три реченице, јер журе да приме све оне који су заказани за тај дан.

Велика гужва је свакога дана, лекари су оптерећени, а пацијенти незадовољни због чекања, сматра прим. др Невенка Димитријевић, пи-ар Секције опште медицине Српског лекарског друштва. Домови здравља су запали у ћорсокак и постали су шалтери болница. Она истиче да су у овим установама лоши услови лечења, да се борави у просторијама које годинама нису окречене и сређене, а да су многи апарати амортизовани и расходовани и да свуда понешто недостаје.

– Данима лекари прегледају и по 45, 50 пацијената, што је велико оптерећење, јер не може да се одржи концентрација. Имамо страх од тога да некоме не напишемо погрешну дијагнозу. У просеку, за целу годину, дневно прегледам 35 пацијената. Али у просек улазе и дани када нисам на послу и када сам на одмору. А за сваког пацијента треба уписати податке и укуцати их у компјутер, саслушати их, прегледати, показати разумевање... У току су и годишњи одмори, па онај ко ради преузима пацијенте колега који нису ту – објашњава др Димитријевић.

О проблемима у области опште медицине годинама упозоравају и струковне организације. Велики проблем лекари у домовима здравља, наглашава прим. др Милица Николић-Урошевић, председница Удружења за заштиту права изабраних лекара опште медицине,

имају са пацијентима који инсистирају да им се пропише неки лек за који им је рекао доктор у болници или приватник да треба да га пију, јер не могу да им објасне да медикамент „не иде” на рецепт већ мора да се купи.

– Надлежном Министарству здравља годинама шаљемо дописе са упозорењима о томе колико проблема постоји због мањка доктора у домовима здравља. Тренутно недостаје 600 лекара, и то ако се узму у обзир најстрожи критеријуми. Муку мучимо са тим што нам лекари у болницама враћају пацијенте због нових упута и „списка лепих жеља”, где се губи драгоцено време, уместо да се у клиникама обави све што треба за пацијента. На пример, пошаљемо пацијента код кардиолога, који закључи да му је потребан и преглед неуролога. Уместо да уз помоћ интерних упута пошаље болесника код свог колеге у истој кући, он га враћа у дом здравља да тражи упут за неуролога, па онда човек поново мора да заказује преглед. А то све дуго траје. У неким установама заказивање прегледа је могуће само једном месечно, рецимо сваког 25., па неко успе да дође до термина, а неко не. И тај ко закаже опет мора да чека на преглед месец дана у клиници, па поново да закаже долазак у дом здравља. Због свега тога пацијент је приморан да иде код приватника како би све могао раније да заврши – истиче др Николић-Урошевић, која се пита зашто исти лекари у болницама поштују прописе и два пута недељно дежурају у амбуланти, а осталих никада нема на послу. Решење изласка из зачараног круга постоји, додаје она, само је потребно поштовати прописе.

-------------------------------------------------------------------------------------------

После одмора у пензију

Др Невенка Димитријевић објашњава да се многи лекари плаше најава новог закона о раду и да зато планирају да искористе одмор и макар са једним условом оду у пензију.

– Не примају се нови лекари у радни однос, а не дају се ни специјализације опште медицине младим докторима. Надлежни стално говоре како пацијенти треба 80 одсто проблема да реше у дому здравља, али нигде не постоји евиденција да ли ми и у ком проценту то радимо – додаје др Димитријевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.