Путин: Санкције су бумеранг за САД и ЕУ

Колико год су Американци и Европљани настојали да прексиноћ симултано прошире санкције против Русије, нови сет економских казни Москви још једном је показао како САД и Европска унија имају поприлично другачије мишљење о томе колико агресивно треба казнити Москву због њене улоге у украјинској кризи.

Док је Вашингтон новим таласом санкција извршио озбиљан удар на два руска главна енергетска гиганта и две моћне финансијске институције, Брисел је обуставио пројекте Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој у Русији, при чему је само отворио могућност за кажњавање руских олигарха и њихових компанија.

Разлика се могла приметити и у званичној реакцији руског министарства спољних послова које је америчке санкције назвало „грубијанским понашањем” и „примитивним покушајем да се Русији освете за то што развој догађаја у Украјини није у сагласју са сценаријом Вашингтона”. Насупрот томе, руски МСП је само саопштио да је „разочаран да је ЕУ, супротно својим интересима, подлегла уценама америчке администрације”, али у саопштењу није било ништа од оштрих осуда изречених поводом америчких санкција.

Разлог за то лежи у чињеници да су лидери ЕУ, свесни јаких економских веза Русија и Европе, донели поприлично уопштену одлуку да ће се на мети санкција наћи „појединци или фирме које активно пружају финансијску подршку или материјал Русима који доносе одлуке и одговорни су за анексију Крима или дестабилизацију источне Украјине”. Листа би требало да буде састављена до краја јула, а бриселски дипломатски извори тврде да ЕУ тиме само отвара пут за кажњавање руских олигарха који су блиски власти руског председника Владимира Путина.

Амерички председник Барак Обама је, пак, био веома конкретан у циљању Путинових људи и руских економских интереса, па је на „црну листу” ставио главне руске енергетске компаније, финансијске институције и индустрију наоружања. Тако су под америчким санкцијама енергетски гиганти „Новатек” и „Росњефт”, потом  „Вњешекономбанка” (ВЕБ) и „Гаспромбанка”, затим „Феодосијска нафтна компанија”, концерн радиоелектронске технологије КРЕТ, корпорација „Алмаз-Антеј”, концерн „Калашњиков”, „Ижмаш”, „Базалт”, „Уралвагонзавод” и компанија „Сазвежђе”. На америчкој „црној листи” су и лидери самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике, потом потпредседник Државне думе Сергеј Неверов, помоћник руског председника Игор Шегољев, федерални министар за Крим Олег Савељев и генерал-пуковник Федералне службе безбедности Сергеј Беседа.

САД су и даље уверене да Русија треба да појача контролу границе и да не допушта да до устаника у Доњецкој и Луганској области стиже оружје и муниција, да подржи посматрачку мисију ОЕБС-а и рад Контакт групе ОЕБС-а и да „искористи утицај” на истоку Украјине како би помогла прекиду војних дејстава, рекао је прес-секретар Беле куће Џош Ернест, непосредно пре него што су објављене нове америчке санкције.

На руску реакцију се није дуго чекало, па је Путин на самиту Брикса у Бразилији истакао да ће америчке санкције довести односе са Русијом „у безизлазну ситуацију”, а шкодиће и интересима америчких компанија, као и „дугорочним националним интересима америчке владе и америчког народа”.

„Санкције ће се обити о главу америчким фирмама које раде у Русији”, рекао је сталоженим гласом Путин и додао да су врата за дипломатију и даље отворена.

Он је, међутим, подсетио да „Росњефт” има уговор од више милијарди долара са америчком компанијом „Ексон-Мобајл”, који омогућава том енергетском гиганти из Тексаса да експлоатише нафтна поља у Русији. „Ексон-Мобајл” је планирао у западном Сибиру експлоатацију нафте у вредности од 500 милијарди долара и изградњу терминала за претакање течног гаса на Далеком истоку у редности од 15 милијарди долара, а склопио је уговор са „Росњефтом” и око експлоатације енергената на Арктику.

„Омогућили смо тој америчкој компанији да ради. И шта сад? Сједињене Државе сада не желе да она ради (у Русији)”, рекао је Путин, додајући да те мере обично имају „бумеранг” ефекат. „Они подривају позиције својих енергетских компанија. Направили су једну грешку, а сада инсистирају да направе још једну.”

У сваком случају, Американци су прецизно циљали „Путинове људе”, будући да је на челу „Росњефта”, највећег руског и светског произвођача нафте, Путинов блиски пријатељ још из деведесетих година – Игор Сечин. Њега је вест о санкцијама дочекала на самиту Брикса у Бразилу, при чему је био видно изнервиран, истакавши да су оне „неправедне, субјективне и нелегалне, јер компаније немају никакву улогу у украјинској кризи”.

На челу „Новатека”, другог највећег произвођача гаса, јесте Генадиј Тимченко, за којег руска опозиција тврди да му је Путин помогао да оформи гигантску компанију за трговину нафтом „Гунвор”, чије акције је продао баш уочи ове нове рунде санкција. На мети санкција је и „Гаспромбанка”, која је трећа по величини руска банка, као и „Вњешекономбанка”, која је државна банка преко које руска влада врши сва плаћања.

Руски МСП, пак, саопштио је да ће велику штету трпети амерички пословни кругови „који ће платити рачун Беле куће”.

Међутим, „рачун” је прво јуче платио „Росњефт”, чија је вредност акција пала за готово пет одсто, док је вредност акција на Московској берзи пала за вртоглавих 15,6 милијарди долара. Али, аналитичари процењују да ће цену америчких санкција платити и америчке и европске компаније. Штавише, акције европских компанија које послују у Русији јуче су већ забележиле благи пад вредности акција.

„Људи су уплашени јер не знају какав ће у потпуности бити утицај санкција на пословање ’Росњефта’ и ’Новатека’”, казао је за „Блумберг” Олег Попов, који је у Москви задужен за пословање подружнице највеће немачке и европске осигуравајуће куће „Алианц”. „Поседовање акција ’Росњефта’ и ’Новатека’ могло би да буде проблематично за америчке инвеститоре. Људи нису очекивали да ће санкције погодити овакве гиганте на руском тржишту.”

„Мастеркард” и „Виза” су јуче саопштили да не планирају да прекину рад са картицама руских банака које су се нашле на списку најновијих санкција САД. Додуше, Вашингтон то и не захтева од њих већ само забрањује руским банкама приступ америчком тржишту капитала.

Иако аналитичари оцењују да ће ове санкције гурнути руску економију у благу рецесији, руски премијер Дмитриј Медведев је јуче рекао да „никакве санкције нису у стању да направе неприхватљиву штету економији” и „никога не могу бацити на колена”.

„Сваке санкције су зло, оне не доносе оптимизам ни привреди, ни људима, и никада не доносе очигледан успех”, рекао је Медведев и додао да су санкције бескорисне за решење ситуације у Украјини. „Све те санкције, авај, неће помоћи Украјини. Никако.”