Брикс користи неспремност Запада

Ветеран је одушевљено поздравио улазак новајлије на терен који ће убудуће морати да деле. Старији играч је најавио при томе да утакмице неће бити.

„Међународни монетарни фонд честита оснивање Нове развојне банке пет држава Брикса (Бразил, Русија, Индија Кина и Јужноафричка Република) и њиховог валутног фонда резерви. ММФ је спреман на свесрдну сарадњу са новим финансијским институцијама Брикса у циљу обезбеђивања глобалне финансијске стабилности”, поручила је Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а, дан након што је Брикс објавио оснивање фонда од 100 милијарди долара ради обезбеђивања правичнијег и уравнотеженог привредног раста света.

Уљудна добродошлица ММФ-а Новој развојној банци не даје одговор на питање како ће ветеран и новајлија убудуће испарцелисати арену финансирања капиталних пројеката широм света.

Први пут од Другог светског рата десетине сиромашних и земаља у развоју добиће – од 2016. године – прилику да бирају коме ће се прво обратити за велике развојне кредите: ММФ-у или Новој развојној банци Брикса?

Чињеница о теоријској могућности бирања другог глобалног финансијског ослонца – мимо прозападних ММФ-а и Светске банке (на челу тих организација од 1945. године смењују се искључиво Американци и Европљани, док Вашингтон има стално право „вета”) распирује тескобна расположења на Западу.

„Оснивање банке Брикса осветљава проблеме текућег међународног финансијског поретка, поготово у САД где Конгрес упорно одбија да ратификује посткризне реформе ММФ-а. Нова развојна банка трајан је знак да је поредак у хаосу, јер није испратио темпо глобалних економских промена”, сматра Џим О’Нил, некадашњи званичних америчке банке Голдман Сакс, који је 2001. и сковао акроним Брикс за пет силовитих економија некадашњег „трећег света”.

Новајлија у међувремену не показује знаке несигурности у намери да сиромашнијем делу света понуди подршку у изградњи трансконтиненталних железница у Латинској Америци и Африци, гасовода у Азији, путева попут некадашњег колонијалног сна о друму између Кејптауна и Каира, хидроелектране „Инге” на реци Конго...

Самопоуздање Брикса да у финансијску архитектуру света углави своју међународну банку за развој двоструко је утемељено. Најпре на познатим слабостима ветерана, а затим и на новостеченој финансијској снази у времену растуће урбанизације света и истовремене потребе за бољим саобраћајним везама и квалитетнијим животом широм планете.

Није тајна да је од избијања светске финансијске кризе 2008. године кредитни потенцијал Светске банке преполовљен и да је истовремено приватно кредитирање инфраструктурних пројеката спало на једну трећину преткризних улагања.

Истовремено, за развој инфраструктуре у све насељенијим земљама у развоју у следеће две деценије биће потребно уместо садашњих 800 милијарди долара годишње, чак 2.400 милијарди годишње, наводи индијски пословни магазин „Икономик тајмс”.

Да ли ће ММФ и Нова развојна банка сарађивати на овим пословима, тек ће се видети. Извесно је да је новајлија спреман на велике кораке.

За почетак, седиште Нове развојне банке Брикса у Шангају биће зидано на пет квадратних километара плаца на којем је 2010. Кина угостила светску Експо изложбу. У наставку, одмах након договора о оснивању банке Брикса, кинески председник Си Ђинпинг је Перуу понудио да са Бразилом оснују трочлану радну групу за изградњу 4.450 километара дуге трансконтиненталне железничке пруге између луке Бајовар на Пацифику и Пиуре у Бразилу.

Градњу те пруге је почетком миленијума прва предложила група западних инвеститора, са америчким „Џенерал електриком” и италијанском групом Имериљо на челу. Тај план је у међувремену пропао.