Супруга и мајка

Када Јелена Ристић, удата Ђоковић, за себе каже да је због велике љубави према Новаку одлучила да стави тачку на своју каријеру и посвети се мајчинству, фанови најбољег тенисера света одушевљено тапшу њеној одлуци, прећутно сагласни у ставу да Јелена треба да гаји дете, док Новак узгаја спортско самопоштовање нације.

Када једна од првих дама телевизијског екрана каже да ужива у мајчинству и да и не размишља о повратку на посао, јер је улога супруге и мајке потпуно испуњава, не чују се злобни коментари да је бебин плач заглушио њен глас разума и поништио професионални идентитет. 

Али, када Драгица Николић за себе каже да је велика супруга и мајка и да је смисао живота пронашла у материнству и филантропији и оснује фондацију која помаже да породилишта у нашој земљи добију хумано лице, онда се у јавности чују малициозни коментари о њеном патријархалном схватању улоге жене у друштву.

Од када смо постали алергични на мајчинство?

Ризикујем да феминисткиње поцепају ову страницу „Политике“, али морам да поставим једноставно питање – зашто је постало срамота бити (само) супруга и мајка? Иако већина мојих пријатељица у шали каже да нам је еманципација дошла главе и да би свакодневни маратон на релацији кућа–посао–деца–вртић–школа–продавница–кухиња, радо мењале за „улогу“ домаћица, све ми морамо јавно да презиремо супруге председника и фудбалера које су одлучиле да буду „само“ супруге и мајке.

Док њен супруг није постао председник Србије, Драгица Николић је била „једна од нас“ – током деведесетих година добила је отказ у „Застави“ и након тога одлучила да се посвети гајењу деце. Да ју је муж негде запослио, сада бисмо вероватно читали текстове о непотизму и партијском запошљавању.

Пошто је одлучила да се посвети хуманитарном раду и о томе обавести јавност преко интернет домена свог супруга, у јавности се чују повици да би требало ухапсити оне који су јој дозволили да се појави на сајту председника Србије!

Грађани Србије свакако имају право да знају да ли је за њен домен трошен новац пореских обвезника па и ко је донатор. Но нека знају и да је управо обелодањено како је бивша партнерка француског председника Франсоа Оланда Валери Трирвајлер са својих пет саветника француске пореске обвезнике коштала 481.900 евра. У ту суму ушло је и 85.000 евра потрошених за путовања у вези са њеним хуманитарним активностима. Саркозијева супруга Карла Бруни је на свој део председничког сајта потрошила 410.000 евра. 

Грађани Француске негодују због расипништва првих дама. Али нико не презире чињеницу да су се оне углавном бавиле „материнством“ у Јелисејској палати.