Где нестаде хуманост, откуд дискриминација

Краљево – Прво протестни скупмештана, а онда блокада пута и прилаза кућама које су у селу Сирчи код Краљева недавно купиле две ромске породице. Мештани не дозвољавају да се купци уселе тврдећи: „Нисмо фашисти, нисмо расисти. Али, ово је лепо српско село, знате, други је то начин живота, други су то људи... Нису ови ни као наши Роми, они су са Косова, можда су и Албанци.”

То је најчешће објашњење новинарима, локалним политичким функционерима па и купцима кућа, будућим комшијама којима не дозвољавају усељење. На великој невољи нашли су се стога и представници локалне власти а и хуманитарне организације. Тешко је решити проблем а да не „пукне” брука, да гостопримљиво Краљево, које је примило око 25.000 расељеника и избеглица, сада не буде обрукано, да не буде оптужено за нељудскост и дискриминацију

Како је све то почело, дознајемо у овдашњој испостави Комесаријата за избеглице и расељенике. Реч је, објашњавају нам, о наставку процеса затварања колективних центара, а једини од некада постојећих 28 је такозвано шаторско насеље надомак Краљева, у близини села Сирче. Ту су се населили Роми, силом расељени са КиМ, има ту око двадесетак, истина, бројних породица. За десет таквих породица, према програму УНХЦР-а који подржава и Влада Србије, гради се једна стамбена зграда. За четири, пет породица УНХЦР је, уз посредовање хуманитарне организације „Визија”, обезбедио новац па су Роми куповали куће у више места Србије, како се коме где свидело. Тако су

и породице Ганије Гашија и Салиха Бљерима намериле да се трајно скрасе у оближњој Сирчи. Добили су новац, са власницима кућа који су некад живели у Сирчи склопили су договоре и купили куће. Али, џаба купопродајни уговори, џаба добра воља, споразум и поштен посао између продаваца и купаца кад мештани онемогућавају усељење...

– Ми смо шокирани понашањем мештана Сирче. Ово је класичан пример дискриминације ромске популације, а и онемогућавање уставног права да неко слободно располаже својом имовином. Зато смо дошли на разговор са представницима града Краљева и Сирче како бисмо, пре предузимања других законских мера, проблем решили – каже Драгана Маринковић, координатор организације „Визија” за ово подручје.

Нема разумног објашњења на ова догађања ни Зоран Петровић, шеф канцеларије националног савета Рома у Краљеву, па се, пред нама, пита:

– Шта би, где нестаде она хуманост од пре неколико деценија када су наше претке, а било их је око две стотине, Сирчани спасли испред фашистичких митраљеза примајући нас у своје село. Знамо да су ови људи, пре пет, шест година, једној ромској породици која тамо одавно живи здушно помогли када им је у пожару страдала кућа. Шта је то сада, шта се променило? – на ту своју запитаност Петровић остаје без одговора.

Онда је, јуче, одржан састанак на коме су били представници града Милун Јовановић, заменик градоначелника, Вукман Ракочевић, помоћник градоначелника, Слободан Станишић, овдашњи повереник Комесаријата за избеглице, и Младен Васиљевић, председник Савета месне заједнице Сирча.

И, после тога, једни тврде да је ће све спласнути, да је до грађана дошла погрешна информација о досељавању великог броја ромских породица уместо само две. Али, Васиљевић нам објашњава:

– Не знам шта да вам кажем. Тачно је да смо увек били гостопримљиви и хумани, да смо помогли поменутој ромској породици, да у нашем селу деценијама живе ромске породице Петовића, Марковића, Пурића... али многи Сирчани, пешке или бициклима, пролазе кроз „шаторско насеље” и гледају како се тамо живи, каква је неуређеност па страхују да ће овде доћи две, па четири породице, па ће тако тај део села, који се званично назива Гајчани, а међу нама Сирчански Бриони, постати као што је сада поменуто ромско насеље. Зато, не знам, не могу ништа да предвидим, идем сада међу мештане, а боље да се нисам ни прихватао ове дужности председника месне заједнице – каже Младен Васиљевић.

Остаје, дакле, само да се нагађа да ли ће Сирчани, уз потпуније информације, попустити у својој борби против, како неко рече, гаравог сокака или ће на сцену ступити „извршитељи” поменутог програма збрињавања расељеника, а можда и законских прописа.