Расплет у Пакистану
АНАЛИЗА ВЕСТИ
Политички расплет у Пакистану, чија криза у последњих шест месеци брине Америку и савезнике због кључне улоге те земље у "рату против терора", изгледа да је на помолу. Основа за овакве процене јесу вести о успешним преговорима емисара садашњег председника генерала Первеза Мушарафа и Беназир Буто, бивше премијерке, вође Пакистанске народне партије (ППП), која је у политичком егзилу у Лондону.
Према њиховом споразуму, који је "90 одсто усаглашен", Мушараф би се за трећи председнички мандат кандидовао пошто претходно скине генералску униформу, док би Беназир Буто била амнестирана од оптужби за корупцију због којих су превремено завршена оба њена премијерска мандата.
Да би се договор реализовао, биће неопходно да се промени пакистански устав, који је досад и шефу државе и председнику владе омогућавао само по два мандата.
Овакав сценарио политичке стабилизације Пакистана, последњих месеци уздрманог јачањем радикалних исламиста, њиховим сукобима са државом и серијом самоубилачких терористичких диверзија, иза сцене подржава Америка, којој је Пакистану главни савезник у настојањима да пацификује талибане у Авганистану и растури упоришта Ал Каиде за која се тврди да се налазе у гудурама у великој мери аутономних пограничних покрајина Пакистана.
Од многих лоших опција, подела власти између Мушарафа и Бутове за Америку би била најприхватљивија. Страхује се, наиме, да би Мушарафово настојање да политичким пречицама изнуди опстанак на власти, коју је преузео у бескрвном пучу 1999, покренуло нови талас протеста и довело до драматичне ескалације унутрашње кризе у земљи и до нове ескалације верског екстремизма – што је развој који се никако не уклапа у стратегију Запада за овај део света.
Пакистан је сада у чудној комбинацији војног режима и парламентарне демократије: шефу државе је текући мандат потврђен у парламенту, али он је остао и оперативни главнокомандујући политички веома утицајне армије, која је Пакистаном директно управљала у више од 30 од укупно 60 година постојања земље.
Вашингтон је заинтересован да Мушараф остане у председничкој палати, али је забринут због његове опадајуће популарности и све веће кризе легитимности. Беназир Буто је такође прозападно оријентисана и њена странка још има значајно упориште у земљи. Неће јој бити баш лако да прогура компромис с генералом и армијом, с обзиром на то да је један од Мушарафових претходника, генерал Зија ул Хак, био шеф државе у време када је извршена смртна пресуда над њеним оцем, пре тога у војном удару свргнутим премијером Зулфикар али Бутом.
Америка, међутим, мора да буде веома дискретна у подршци, јер искуство у другим исламским земљама показује да они иза којих она јавно стаје углавном губе на биралиштима. "Ако би у се Пакистану правила топ-листа најпопуларнијих, на врху би био Бин Ладен, а на дну САД", цитиран је коментар бившег америчког амбасадора у Исламабаду Роберта Оклија.
Зато је званична позиција Стејт департмента да се "Америка не меша у унутрашње ствари Пакистана", а да је њен примарни интерес да се тамо одрже "слободни и транспарентни избори који би народу омогућили истинско изјашњавање о легитимним актерима домаће политике и њиховим политичким партијама".
У преговорима Мушараф–Бутова, који трају већ неколико месеци, није још сасвим усаглашено питање поделе власти, односно ограничење председничких овлашћења, пре свега његовог дискреционог права да распусти парламент. Бутова такође инсистира на независној изборној комисији која би спровела опште изборе планиране за крај ове године.
Дилема је, такође, да ли би се о новом председничком мандату Мушарафа изјашњавао садашњи сазив парламента, у којем има двотрећинску већину, или онај који би се конституисао после избора. Мушараф је за то да поново буде изабран већ до средине октобра.
Ове планове донекле би могао да поквари још један кандидат за политичку власт у Пакистану: Наваз Шариф, бивши премијер и политички ривал Беназир Буто, такође у политичком егзилу због оптужби за корупцију, коме је Врховни суд недавно одобрио повратак у земљу. Шариф је, бар у реторици, мање прозападно расположен и од Мушарафа и лидера ППП-а.
Познаваоци пакистанских прилика су, међутим, сагласни у једном: какав год буде био расплет и потоња подела власти, армија ће задржати свој утицај и моћ. Питање је само да ли ће бити испред или иза политичког трона.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


