Департизација јавних предузећа тврд орах

Јавна предузећа су очигледно тврд орах за „разбијање”, јер и после вишегодишњих најава департизација у њима није спроведена. Довођење професионалаца на челна места у тим предузећима сада најављује и премијер Александар Вучић који признаје да је у првих сто дана своје владе у томе каснио. Због тога најављује „убрзање”, тачније да ће променити директоре многих фирми и то у наредне две седмице, до 4. августа. Сви директори, каже, биће бирани на конкурсу, али до њиховог избора он је спреман да, на директорска места, за вршиоце дужности, постави људе који у јавности важе за способне.  

И у претходној влади Ивице Дачића у којој је Вучић био потпредседник, тадашњи министар енергетике Зорана Михајловић најављивала је избор првих људи ЕПС-а, а и Ресавице на конкурсу.

– Владина комисија за избор директора ЕПС-а требало би до краја септембра да извести владу о предлозима, најавила је крајем августа прошле године Зорана Михајловић додајући да ће влада потом донети одлуку о именовању директора та два јавних предузећа. Она је тада поновила да ће тражити да биографије свих кандидата који су се пријавили на конкурс за директора ЕПС-а буду објављене, како би грађани могли да их виде.

Иако се говоркало да се чак 80 људи јавило на конкурс јавности никад није саопштено ко су кандидати, ни зашто нису изабрани, а конкурс, колико је познато, није поништен.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је минус ове владе, а и оне претходне у којој је Вучић био потпредседник, што департизација није спроведена.

– Штавише, за челне људе јавних предузећа постављани су и људи с малим способностима. Није проблем у томе што је неко партијски кадар уколико уме да ради тај посао. У развијеним демократијама партијски људи се спремају за одређене позиције. Логично ми је да се до 4. августа само распишу конкурси, али не би било добро да се директори бирају на брзину, за две недеље. Важно је и да то не буду фингирани конкурси, да се постављају наводно ригорозни услови, а да на крају буду изабрани подобни људи – сматра Арсић.

Он подсећа да је Зорана Михајловић када је била министар енергетике настојала да се у „Србијагасу” уведе ред. Такође, постојећи директор ЕПС-а влади је предлагао организационе промене, али је чудно то што она није стала иза њега. Арсић додаје и да у јавним предузећима постоје различите интересне групе које блокирају промене.

– Уколико влада не реорганизује ЕПС он је кандидат за нови „Србијагас”. У случају овог другог предузећа проблем није у избору директора, већ у томе да ли ће влада да стане иза њега уколико он не само блокира испоруку гаса, већ и рачуне неплатишама – каже Арсић.

Недостатак професионалаца на челним местима државних фирми за многе није једина мана државног руковођења, већ многима више смета то што држава нема стратегију шта ће и како ће с јавним предузећима. Да ли ће то и даље бити губиташи или могу да се трансформишу у оне који послују с профитом, да ли ће држава и убудуће преко њих да води социјалну политику, да ли је вољна да их приватизује или не…

На питање да ли држава уопште зна шта хоће од својих предузећа Арсић одговара да је у претходним годинама сачињено много стратегија, али да на нека суштинска питања одговор недостаје.

– Зашто, на пример, држава не дозвољава да неки од страних инвеститора праве велике хидро или термоелектране – пита Арсић.

Владимир Круљ, саветник у консултантској кући „Креаб, Гевин и Андерсон” из Брисела каже да је сам премијер Вучић истакао да нема успеха реформи и фискалне консолидације без озбиљног реструктурирања и реформисања јавних предузећа, што подразумева и максималну професионализацију менаџмента тих предузећа, унапређење управљања у циљу смањења губитака, односно побољшању резултата пословања.

Он додаје да се стиче утисак да сада постоји политичка воља да се заиста спроведе департизација што се тиче директора јавних предузећа. Са тим послом се касни, а део оправдања може бити чињеница да смо у кратком периоду имали реконструкцију претходне владе, па затим ванредне изборе и избор нове Владе Србије, а после су нас погодиле поплаве, које су постале кључни фокус деловања Владе Србије. Сада нас економска стварност једноставно приморава да у тај процес уђемо, без оклевања и калкулација.   

– Висок буџетски дефицит, велики јавни дуг, огромни губици јавних предузећа једноставно намећу потребу да се у што скорије време укину или драстично смање субвенције јавним предузећима која се издвајају из буџета. Само у прошлој години губици јавних предузећа били су око 51 милијарду динара, што је за буџет у актуелном стању једноставно неодрживо. Професионализација управљања јавним предузећима је први корак ка њиховом оздрављењу и враћању на колосек одрживог пословања. Оно на чему се мора инсистирати при избору нових директора јавних предузећа јесте њихова стручност, квалитет и пословно искуство, а не политичка припадност. Исто тако, мора се инсистирати и на одговорности директора јавних предузећа за резултате пословања, али и појачати контрола државе над радом јавних предузећа, како се не би дешавале злоупотребе. Јавна предузећа једноставно морају да постану одрживи тржишни субјекти, а не ,,буџетски рентијери”, сматра Круљ.