Сушичко врелo нико не чува

Ужице – Трају невоље Ужичана са загађеном водом за пиће и уз цистерне на улицама, а ново извориште у Сушичком врелу, за које се веровало да је чисто и очувано (а с кога се већ пола године овај град снабдева), доспева у жижу интересовања. Последњих дана и зато што је ужички Завод за јавно здравље својим извештајем о резултатима биолошких анализа практично потврдио да су и на том изворишту, мада је оно у планинама усред забити, пронађене алге.

Почело се у том стручном извештају умирујућом вешћу да је у градској водоводној мрежи значајно смањен број ћелија алги и нематода, али је потом уследило отрежњење: „Биолошке анализе воде са Сушичког извора указале су на присуство алге planktothrix rubescens, у узорку од 20. јула 2014. године, у броју од 150 ћелија на мл воде, као и нематода у броју од 10 индивидуа на 5 л воде. Анализа узорка узетог 21. јула указује на присуство алге planktothrix rubescens 90 ћелија на мл воде, као и нематода у броју од 15 на 5 л воде.”

Алге и црви су, дакле, стигли и на извор у забити. Истина у малој концентрацији, која сваким даном опада, али... Мислило се да је то привилегија само загађене водоакумулације Врутци (још зимус са система искључене), у којој је вода Ђетиње и јуче, уверили смо се, била црвена од процветалих алги по деловима уз обалу. А сада ево загађења и уз реку Сушицу, на новом изворишту, у још забитијем планинском подручју.

Водом издашно Сушичко врело у атару подзлатиборског села Трипкова први пут је пре неколико година поменуто у јавности кад су стручњаци београдског Рударско-геолошког факултета за потребе општине Чајетина, која је подухват финансирала, истраживали подземне воде целог Златибора. Утврдили су да извор уз Сушицу има значајне количине квалитетне воде која се после прераде може користити за пиће, па су потом Чајетинци правили планове да његовим коришћењем поправе водоснабдевање свог туристичког центра.

Уследила је минуле зиме невоља са ужичком градском водоакумулацијом Врутци, којој је због алги и превелике загађености следовало искључење са водосистема. За Ужичане је тражено алтернативно решење, па се неко досетио оближњег Сушичког врела као могућег резервног изворишта за тај град док се не обави санација Врутака. Ефикасним државним подухватом, уз учешће припадника Војске Србије и ужичке фирме „Јединство”, постављено је почетком јануара око 1,9 километара цевовода на том тешко приступачном терену уз Сушицу. Потом је, у близини њеног ушћа у Ђетињу, он прикључен на градски водосистем, односно спојен са цевоводом који долази од водоакумулације Врутци. Ужице је тако добило воду са Сушичког врела, а стручњаци су анализама утврдили да је она квалитетна и, после прераде, погодна за употребу. Сада се, међутим, друкчије испоставља.

Трагом прича о Сушичком врелу, посетили смо јуче ово извориште. Некако се, по километрима дугом пропалом макадаму, аутомобилом из правца Трипкове спустили у уску долину Сушице, где унаоколо нема ни кућа ни људи. Само снажан шум те речице ремети потпуну тишину у кланцу обраслом густом шумом. Зимус подигнути бетонски зидови (цевовод је земљом прекривен, не види се) највидљивији су знак да се ту иза једног брда нешто налази.

Уз реку подаље под страном, склоњено од погледа с пута, сместило се извориште Сушичко врело. Да би му се сасвим пришло ваља ући у воду и прегазити Сушицу, јер прелаза преко речице до изворишта нема. Ограђено је високом жицом, на којој је жута табла с натписом „забрањен приступ”, ту је и велика капија. Али нигде каквог чувара да брине о безбедности водозахвата: до жице ту може свако неометано да приђе, само ако прегази Сушицу. Проверили смо, потом, у ужичком „Водоводу” и дознали да чувара на Сушичком врелу немају: разлог је, незванично, што ту нема струје, сигнала мобилног, основних услова.

Речју, видели смо планинску забит у којој само птице певају, а и у њој су се, ето, алге у води појавиле. При чему ту нико није бесправно градио унаоколо, рибу ловио, ниво воде спуштао, природу реметио, а видеће се да ли је неко можда узводно одатле Сушицу загађивао. Зато надлежни на питање откуд алге треба да одговоре што пре, јер се синдром „Врутци” нипошто, зарад водоснабдевања Ужица, не сме преселити и на ново извориште.

Чишћење цеви да чиста вода брзо стигне

Надлежни за сада умирују Ужичане речима да је проблем овог пута лакши него зимус, те да се, упркос загађењу, већ смањује број алги и нематода у мрежи. Представници градске власти изјављују за медије да ЈКП „Водовод” управо обавља испирање свих цеви и базена, па се чују претпоставке да би за неколико дана Ужичани са славина могли пити чисту воду.