Лала и бубамара

Када у Србији желите да будете уважавани, цењени и заштићени од критика, најбоље је да се позовете на Европу. Јер када се сви заклињу како пут у Европу нема алтернативу – ко би се усудио да мисли другачије.

Ова „формула“ допала се и Фудбалском савезу Србије који је искористио такво решење у бирању првог човека репрезентације. У безнађу, кога поставити на чело националног фудбалског тима који ће се у предстојећим квалификацијама борити за место на наредном првенству Старог континента, неко се сетио Европе. А први човек ФСС, дуговечни Томислав Караџић, то је овако описао: „Питали смо УЕФА да нам помогне. И они су нам понудили неколико угледних имена.“

После тога, на сигурном европском фудбалском путу Србије, све је било једноставно. За новог селектора изабран је Холанђанин Дик Адвокат.

За скромну плату од 25.000 евра месечно, тренер из Земље лала окушаће се у тешкој мисији да наш фудбал „угура“ на следеће првенство Европе. А о овом Лали у царству бубамара већ се испредају бајке. Био је, кажу, веома успешан тренер, има чак једну европску титулу – са руским „Зенитом“ – водио је четири националне селекције: Холандије, Белгије, Јужне Кореје и Русије. Злонамерни би можда подсетили да ни са једном није постигао неки значајнији успех. Али ко сме да тако нешто каже гласно. Па човек, бре, долази директно из Европе.

А онда је уследио гром из ведра неба: у руској професионалној епизоди, кажу добро „обавештени“, постао је пријатељ са Владимиром Путином. Значи, можемо да одахнемо, у нашим европским фудбалским пословима добили смо најјачи адут. Имамо Лалу – бубамару који је пријатељ с Путином. Европа већ дрхти: нешто мало због наших фудбалских велемајстора, више због страшног селектора – Малог генерала, како га зову – а највише због његовог пријатеља из Кремља.

У овој српској фудбалској причи треба рећи још понешто. Медији откривају да је Караџић, који је у мају прошле године најавио да крајем 2013. одлази са челног места у ФСС „ако се пронађе бољи кандидат“, приволео је на тајним преговорима у Швајцарској Адвоката да преузме посао. И то иако не зна енглески језик. Ма човек стварно није за ФСС. Има све квалификације да постане генсек УН. Какав Вук Јеремић, направите места за Толета.

Не тако давно, 2006. године, фудбалску репрезентацију водио је Шпанац Ксавијер Клементе. Главна препорука била је његова блистава тренерска каријера. Статистика је говорила да је водио репрезентацију Шпаније од 1992. до 1998. године која у 31 утакмици заредом није доживела пораз.

Мали Наполеон, како зову Клементеа, није имао среће у Србији. После непуне две године морао је да оде, упамћен као неуспешни вођа репрезентације. Шта ли нас сада чека с Малим генералом? Уколико и он не успе, мораћемо да покушамо с неким „малим тренером“. Па макар он био и из Србије.