Љубав „Ромеа и Јулије” је лековита

Од нашег специјалног извештача

Дубровник – Твоја је усна са мојих грех очистила. Непријатељ мој то је твоје име. Шта садржи име? Ружа би давала слатки мирис, па ма како је звали. Љубави,снаге ми дај… – одјекивали су прексиноћ најлепши Шекспирови стихови из трагедије „Ромео и Јулија”,уместо Вероном,древним Дубровником, уз пламен ватре и љубави, патњу, чежњу, очај, сузе...

А да је гост-редитељ Јагош Марковић урадио представу за памћење,најбоље су потврдили бурни аплаузи, овације и цвеће,којим су награђивани протагонисти представе, потврдивши још једном да је Дубровник најлепше место на свету за причу о љубави.

Вечна љубавна прича премијерно је изведена прексиноћ,у близини мора, у ренесансном дворцу Скочибуха на Бонинову, као прва драмска премијера на овогодишњим 65. Дубровачким летњим играма, с амбицијом да истражи вредности љубави и грешност мржње. Представа је заживела у захтевном простору у којем је пре готово три деценије Јошко Јуванчић постављао „Трилогију” Иве Војновића.

Овом представом,коју је зналачки поставио луцидни Јагош Марковић, на позив директора Крешимира Доленчића,уједно јеобележено450 година од рођења најпознатијег светског драмског аутора –Вилијама Шекспира. Адаптацију текста,према преводу Јосипа Торбарине,направила је Александра Гловацки, костимографију је потписао Лео Кулаш, обликовање светла Раде Стаменковић.

Прексиноћ смо имали прилику да видимо сасвим другачији редитељски рукопис Марковића, познатог по сценској експлозији. Овог пута био је сведен, смирен, а опет, непогрешиво тачан, надахнут, опијен емоцијом. С урођеном суптилношћу и вером у љубав сигурно је водио глумце и пружио публици незаборавну позоришну чаролију. Сценом су доминирале нијансе беж, бордо и црне. Зашто је башовим колоритом обојио Шекспирове јунаке,питали смо костимографа Леа Кулаша.

–Још у априлу,Марковић ми је показао простор у којем ће бити изведена представа. Одмах сам помислио да глумце обучем у костим ренесансе али зачињен модерном нотом због јачег ефекта. А сама прича наметнула је колорит– објаснио нам је Кулаш.

После представе дуго је дубровачка публика размењивала мишљења и емоције које је у њима пробудила тужна судбина Ромеа и Јулије. У једном тренутку у дворишту дворца појавила се комплетна глумачка екипа у белим мајицама с јасним натписом: „Сине, ово ради лудило”. Како, заправо, гласи реченица коју је Јагош Марковић небројено пута изговарао на пробама, која је обележила тромесечни глумачки рад.

Међу публиком која је дошла да види нови искорак Јагоша Марковића била је и хрватска глумица Ксенија Маринковић.

–Сведоци смо чисте емоције која је доминирала сценом. Преплакала сам целу представу,иако добро знам и ко су Ромео и Јулија и шта је у литератури Шекспир. Ипак, нисам могла да се одупрем утиску и сузе су само навирале– рекла је Ксенија Маринковић.

–Ромео и Јулија значи љубав. Бесмислено је другачије размишљати. Представа је лековита јер нам је аутентичност овог класичног комада учинила доступном. Исто тако,знам колико је деликатно радити представу за летњи фестивал у амбијенталном простору. Некада се тај простор стопи с причом, а некада је потпуно блокира. Овога пута све је профункционисало како треба– рекао нам је Бранислав Мићуновић, бивши црногорски министар културе и актуелни амбасадор Црне Горе у Србији.

Да поменемо и сјајну глумачку екипу коју је окупио Марковић. Ликове Ромеа и Јулије са многоемоција тумачили су Роберт Будак и Кристина Стевовић, Ромеовог оца Монтекија Жарко Савић, његову жену Јелена Перчин, Јулијиног оца Капулетија Синиша Поповић, а Наташа Јањић Локас његову супругу, док Јулијину дадиљу игра Нева Рошић.Веронског кнеза тумачио је Борис Свртан, Париса Дадо Ћосић. Меркуцио је Амар Буквић, Бенволио је Иван Гловацки, Тебалдо Стефан Капичић, Фратар Горан Гргић, Балтазар Андреј Дојкић, Самсон Роберт Бошковић, Абрам Матко Кнешаурек, а слуга Никола Секоло.

Представа „Ромео и Јулија” имала је синоћ прву репризу, а Дубровчани ће моћи да је виде репризно и вечерас и сутра увече. У представи су могли да уживају и страни гледаоци,преко титлова на енглеском језику на сопственимили изнајмљеним таблетима.

Борка Г. Требјешанин