Креативност за хуманост

Разлаз најпопуларније рок групе свих времена „Битлса” (1970), коначно је показао истинску индивидуалност и креативну снагу сваког од појединаца из ливерпулске четворке. Јер све оно што је на музичком плану до тада морало да се на неки начин уклапа у оквире деловања колектива, сада је било ослобођено свих стега: Џон Ленон, Пол Мекартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар више нису били чланови групе – ослободили су сву своју креативност.

И што је најинтересантније, свако је у тој креативности пронашао сопствени пут, потпуно другачији од онога из времена заједничког деловања, али и у односу на сваког члана групе понаособ.

Прошли пут смо говорили о политичком ангажману Џона Ленона. Данас је јунак наше приче, ништа мање активни борац за људска права – Џорџ Харисон.

Још у време заједничког деловања, момци из Ливерпула ступили су у контакт са индијским музичарем Равијем Шанкаром. Његов утицај могао је да се осети и у музици „Битлса” и у њиховом приступу човеку као бићу којег ломе свакодневне муке.

У тим контактима, Харисон као да је најдубље од свих упио традицију индијског потконтинента. Није стога чудно што се Рави Шанкар у једном тренутку управо њему обратио за помоћ. Све што је мучило старог Индуса инспирисало је Харисона да напише композицију „Бангладеш”, а потом организује велики отворени концерт на којем је прикупљана помоћ за народ напаћен природним непогодама и ратом уништеног некадашњег Источног Пакистана.

„Бангладеш” је издат као сингл 1971. и одмах је скренуо пажњу на трагичну судбину пакистанских избеглица. Композиција је оцењена као једна од најубедљивијих социјалних порука у историји музике, о чему говори и чињеница да је обезбедила међународну подршку независности Бангладеша и његовог народа.

„Дошао ми је пријатељ са тугом у очима, затражио је од мене помоћ пре но што његова земља умре. Мада нисам осетио бол, знао сам да морам нешто да покушам. Зато тражим од свих вас: помозите нам да спасимо многе животе”, поручује Харисон.

„Бангладеш” је први сингл поп музике снимљен у добротворне сврхе и издат је три дана пре великог хуманитарног концерта у њујоршком „Медисон сквер гардену”. Плочу је продуцирао чувени Фил Спектор, а на снимању су, поред Харисона, учествовали Лион Расел, Џим Хорн, Ринго Стар и Џим Келтнер.

Организовање Концерта за Бангладеш трајало је шест недеља у којем времену је Харисон често летео од Њујорка до Лос Анђелеса, Лондона и назад. Требало је средити много детаља не би ли концерт привукао пажњу публике не само жељне добре музике већ и спремне да да прилог за помоћ гладнима у Бангладешу. Тим поводом аналитичар поп културе Роберт Родригез је написао: „Ако је ико од популарне четворке (Битлса) имао посебан контакт са својим обожаваоцима, то је био надахнути Харисон.”

„Уморио сам се од стандардног става људи: „Шта ја ту могу да урадим?” Такође, и одбијање медија да укажу на догађаје у Бангладешу натерали су ме да се покренем. Композиција „Бангладеш” створена је са јасним циљем да укаже на драматику рата у овој земљи и написана је непосредно пред концерт”, објаснио је једном приликом Харисон. Схватајући да иза људске драме која се одвијала у бившем Источном Пакистану стоји политика, Харисон је своје стихове више усмерио у том правцу, а не само на хуманитарну катастрофу.

Мада је „Бангладеш” снимљена, постала хит и прва композиција поп музике намењена хуманитарним напорима, и то четрнаест година пре „Бенд ејда” и концерта „САД за Африку”, углавном није наилазила на добар пријем код издавачких компанија. 

Наиме, многи су сматрали да је реч о композицији „за једнократну употребу” и тако су је и третирали. „Као сингл, композиција сигурно не би могла да се сврста међу комерцијалне, али као позив на акцију тешко да би могла бити боља”, написао је Роберт Родригез.

А сам Харисон је могао да буде задовољан: „Чак и сада, када ме пресретну келнери из бенгалских ресторана кажу: „Док смо се ми борили по џунглама било је изузетно важно знати да негде далеко у свету постоји неко ко мисли на нас.”

Тријумфални концерт за Бангладеш, заједно са издатим синглом, натерали су многе извођаче рок музике да се више окрену проблемима оних делова света у којима су се дешавале хуманитарне катастрофе. Неретко је у свему томе било и промашаја, али дух који је покренуо Џорџ Харисон никада више није могао да буде угушен.

Харисон је преминуо 29. новембра 2001. у Лос Анђелесу у Калифорнији. Имао је 58 година.

Бангладеш

Дошао ми је пријатељ

Са тугом у очима

Затражио је од мене помоћ

Пре но што његова земља умре

Мада нисам осетио бол

Знао сам да морам нешто да покушам

Зато тражим од свих вас

Помозите нам да спасимо многе животе

Бангладеш, Бангладеш

Где толико људи брзо умире

И где је стварно прави хаос

Нигде нисам видео такву узнемиреност

Зар нећете да им пружите руку и да их разумете

Помозите народу Бангладеша

Бангладеш, Бангладеш

Такву трагедију не могу да разумем

Али стварно је све у хаосу

И никада нисам видео толику узнемиреност

Молим вас не окрећите главе

Хоћу да вас видим како кажете:

„Помозите народу Бангладеша”

Помозите Бангладешу

Бангладеш, Бангладеш

Можда се чини далеко од нас

Ипак то је нешто што не смемо да занемаримо

То је нешто што ја не могу да занемарим

Зар нећете да одвојите парче хлеба

Да нахраните гладне

Морамо да помогнемо Бангладешу

Помозимо народу Бангладеша...