Графички колектив са слухом за време

Под слоганом „Матрица за будућност” Графички колектив (ГК) током ове године обележава шест и по деценија постојања значајним програмима. Љиљана Ћинкул, историчарка уметности, дугогодишња уредница, кустоскиња и уметничка директорка Графичког колектива истиче у години јубилеја, да се од оснивања 1949.  све заснивало на ентузијазму и професионалној преданости уметника и да је тако остало до данас.

Да подсетимо да је „Палату Нинчић” на адреси Обилићев венац 27, у чијем је приземљу Графички колектив од почетка, пројектовао Драгутин Маслаћ, значајни београдски архитекта, да је ту првобитно постојала само графичка радионица, док је изложбени простор заживео 1952. уз препознатљив лого проф. Милоша Ћирића. Пројектант новог ентеријера и екстеријера галерије, која је свечано отворена 1964, био је Предраг – Пеђа Ристић. А први хепенинг у Београду догодио се шездесетих баш ту. О јубилеју Љиљана Ћинкул за „Политику” каже:

– Обележавамо 65. рођендан ГК у скоро безобалним временима, а истакла бих да је он имао пионирску улогу у другој половини 20. века када је реч о формирању графичке сцене, где је лидер. Поред две катедре на ФЛУ и ФПУ, ГК је трећи пункт. И данас све функционише на темељима које су поставили оснивачи, та прва генерација графичара школованих код проф. Михајла Петрова. Укупно њих петоро: проф. Бошко Карановић, Мирјана Михаћ, Драгослав Стојановић Сип, Миле Петровић и Драгољуб Кажић. Они су на личну иницијативу направили прво графичку радионицу, а сами су се бринули о простору, трошковима и излагали графичке отиске . ГК је преживео до данас захваљујући љубави, ентузијазму и пожртвованости уметника, који су његови највећи спонзори. Они учествују у програмима без новца, на изложбама чак и сами дотирају средства. Тако смо почели, а настављамо и данас. У години јубилеја, средства смо недавно добили од Министарства културе, а очекујемо их и од Секретаријата за културу града Београда, мада до сада ништа нисмо добили – каже Љиљана Ћинкул.

ГК је током богате историје са 1.500 самосталних изложби формирао драгоцену колекцију за неки будући кабинет графике. Баштини око 5.000 отисака. У својој историји ГК је имао клуб пријатеља графике „Арта”, међународно удружење са седиштем у Швајцарској, које је у Београду је деловало од 1954. до 1968, утицавши на формирање графичке сцене и идеје о графици. Јер, графика се код нас до Другог светског рата излагала и мешала са цртежом.

Јубилеј ГК обележава се изложбама, али, како каже Љиљана Ћинкул, спремају и публикацију која ће представити најзначајније датуме, личности, појаве. Публици ће представити графике из богате колекције ГК и приредиће изложбу досадашњих лауреата награде „Велики печат”. Део историје ГК је управо „Мајска изложба графике”, која се приређује од 1952. и једна је од најстаријих. На овој изложби установљена је награда „Велики печат” 1963.  ГК је препознатљив и по „Грифону”, који уз помоћ „Квадраграфике” даје слику графичког дизајна код нас и истиче ауторски рукопис. Познато је и признање „Мали печат” у оквиру поставке „Мала графика”, а том приликом Министарство културе додељује три откупне награде.

ГК, који се изборио да графика постане равноправна уметничка дисциплина, није комерцијалан, а Љиљана Ћинкул истиче:

– ГК има ентузијазма, традицију, професионалност, идентитет, интегритет и слух за време. У галерији не излажемо само графику, већ и радове на папиру, инсталације, амбијентална дела, видео-радове, фотографије. Живимо у времену и са временом. Нажалост, имамо скучене депое у оквиру галерије, а већи део наше колекције чува се у две професионалне велике касете на ФЛУ. За оволике године нисмо добили нови простор или додатак да лакшеманипулишемо колекцијом.

О томе шта као уметничка директорка ГК види као приоритет убудуће, наша саговорница одговара:

– Боримо се да преживимо, да добијемо простор за колекцију, да се освежи галерија и да лакше и брже путујемо, доводимо госте, приказујемо збирку. ГК је још осамдесетих почео да издаје публикацију „Круг”, а у оквиру издавачке делатности штампане су својевремено графичке мапе и листови... Надам се да ће много тога моћи да се обнови. У својим програмима неговали смо графичаре дебитанте, организовали поставке младих, ауторске изложбекритичара, проблемске, ретроспективне. Сарађујемо и учествујемо и на међународним изложбама. Рецимо, 2004. сам била у Америци, где сам представила ГК и нашу сцену, у Кини, Кореји, Шведској и Грчкој имали смо изложбе. Радимо и трудимо се да публика не примети нашу финансијску ситуацију и проблеме са простором.