Уштеде на здрављу

Вест да ће смањењем доприноса за здравство од два одсто прилив новца у буџету Републичког фонда за здравствено осигурање годишње бити мањи за око 36 милијарди динара, уплашио је велики број људи који су се забринули да због мањка пара у здравственој каси неће моћи да добију све услуге у болницама и домовима здравља.

Професор др Момчило Бабић, директор РФЗО, упозорио је јуче да ако влада не помогне, то може да изазове озбиљне проблеме, али и да права пацијената због мање новца у здравственој каси неће бити ускраћена, јер ни до сада – нису била велика.

Он као механизме за надокнаду мањка новца види у томе што ће влада издвајати много више новца за здравствено осигурање незапослених, што је до сада било око 670 милиона динара, а да су стварне годишње обавезе око 16 милијарди динара. Друга мера је усвајање нове листе лекова, захваљујући којој може да се уштеди пет милијарди динара годишње.

На сам помен тезе да је неопходно „стезање каиша” и у здравству, многи остају неми, јер сматрају да целог живота издвајају новац за здравствено осигурање а да можда неће моћи да добију одређени преглед и интервенцију када им буде неопходна.

Сигурно је да највише грађана страхује да се не врати оно време од пре двадесетак година, када у болницу ниси могао да кренеш ако не понесеш са собом завој, газу и конац, или ако у некој апотеци не набавиш „испод тезге” неопходни лек.

Мучно је и размишљање о томе да опет не дођемо у ситуацију да ако морамо на операцију треба да понесемо јастук и ћебе да бисмо имали на шта да ставимо главу и чиме да се покријемо у полураспаднутом кревету или да нећемо моћи да купимо неопходни медикамент, јер му је цена превисока.

Свакако да не треба заборавити на то да је Србија са 260 евра годишње по глави становника међу земљама са најмањим издвајањем за здравство и да је сигурно да ова област и није тако лоше уређена у односу на новац који у медицину улаже.

Дугогодишње залуђивање о томе да је здравство потпуно бесплатно гурнуло је у други план чињеницу да је медицина заправо веома скупа и да и најбаналнији преглед доста кошта. Рецимо, ако неко оде на снимање на магнетној резонанци или скенеру и посети неколико пута свог лекара, потрошио је оних 260 евра колико се издваја за целу годину.

Стручњаци су израчунали да код нас за цео радни век човек одвоји око 2,2 милиона динара за здравство, што је сума која покрива лечење једног дијабетичара или годишњи одлазак на дијализу једног бубрежног болесника.

Додатна штедња на већ поклеклом здравству неће донети много добробити како се мисли, већ ће изродити само још веће незадовољство и оних који раде у овој области, а незадовољни су статусом и примањима, али и пацијентима који сматрају да за тешко зарађени новац који су годинама одвајали не добијају све оно што им је неопходно за оздрављење.