До краја године млеко европског квалитета

До краја године све млеко у Србији испуњаваће европски стандард од 0,05 милиграма афлатоксина по килограму. Сада је 77 одсто млека тог квалитета. Нама је изузетно важно да и преосталих двадесетак процената постигну овај стандард.

Као прелазно решење, са ороченим трајањем, донет је нови правилник који је сада на снази и по ком је дозвољен ниво афлатоксина 0,25, каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић-Бошковић на констатацију да се није снашла прво са смањењем, а онда повећањем дозвољеног нивоа афлатоксина у млеку.

– Када сам постала министар важио је правилник који дозвољава ниво афлатоксина од 0,5 милиграма по килограму млека. Претходни министар у априлу је донео нов правилник по коме је дозвољен ниво афлатоксина 0,05, али који је требало да ступи на снагу 1. јула. У питању је био амбициозан план да се пун ефекат измењеног правилника о квалитету сточне хране постигне на садржај афлатоксина у млеку за само три месеца. Нову одлуку смо донели уз претходно добијену сагласност од Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и самог Министарства здравља. Уосталом тренутно важећи правилник је много строжи од оног који је био на снази до 1. јула. Наш циљ у сваком случају остаје 0,05 милиграма и чинимо све да то што пре постигнемо.

Ваш претходник је покушао да укине политику 100 евра по хектару, али му околности нису ишле наруку. Какав је Ваш став о томе?

Пољопривредници ће и даље добијати 100 евра по хектару у складу са постојећим условима. Укидање ове мере значило би да се Закон о подстицајима, који је на снази тек годину и по дана, не примењује. То би значило и угрожавање реализације једног од стратешких циљева аграрне политике, а то је успостављање стабилне и дугорочне аграрне политике. Посебно би била погођена мала пољопривредна газдинства којима ова средства, иако скромна, пуно значе. Осим тога, сматрам да честе промене у аграрној политици и политици субвенционисања не могу имати добре ефекте.

Вашем министарству сада припада екологија која је изузетно важна на путу приступања ЕУ. Да ли ћете моћи да одговорите свим изазовима?

Кроз преговоре са ЕУ треба да обезбедимо довољно дуг прелазни период како би се инфраструктура и постројења у Србији прилагодили ЕУ. Фонд за заштиту животне средине основан је још 2004. године и био је водећа државна институција у области инвестиција у животну средину. Нажалост, због проблема који су се јављали у функционисању, овај фонд је 2012. године укинут на иницијативу тадашњег министра финансија. То наравно није било добро решење. Од тада се средства од еколошких такси сливају у државни буџет. Зато је сада важно пронаћи најбоље и одрживо решење којим би се „зелени динар” вратио екологији.

Да ли сте задовољни тек усвојеном Стратегијом развоја пољопривреде?

Стратегија пољопривреде и руралног развоја 2012–2024. представља кровни документ и темељ у виду смерница за уређење српске пољопривреде у наредних десет година, а сигурна сам и за године које долазе након тога.

Последња земља потписница ССП је ратификовала споразум што значи да ће странци за неколико година моћи да купују земљу у Србији. Да ли се нешто може учинити да се рок одложи и како ће то утицати на тржиште земљишта код нас?

Нажалост, када се 2008. године потписивао ССП, није у целовитости вођено рачуна о стратешким интересима земље, због чега се сада и налазимо у ситуацији каквој јесмо. Од тренутка од када сам преузела министарство, тим мојих сарадника и ја улажемо максималне напоре да издејствујемо промену тог дела ССП споразума и да се добије одлагање продаје пољопривредног земљишта лицима из ЕУ најмање три године од дана уласка у ЕУ. Подсећам да су нове чланице ЕУ добиле од три до 12 година мораторијум на продају пољопривредног земљишта.

Шеф сте катедре за сточарство на факултету у Чачку. Да ли имате план за обнову тог дела пољопривреде?

У посебно тешком стању је сточарство. Већ дужи низ година његово учешће у пољопривреди је у паду – и сада је 30 одсто што је поражавајуће. Посебно тешко стање је у говедарству. У овом моменту је важно да се заустави даље смањења броја домаћих животиња и да се створи повољан амбијент за опоравак и постепен пораст сточарске производње. У наредном периоду предстоји нам интензиван рад на националном програму и конкретним мерама подршке сточарству.

Нико неће бити запостављен

Ви сте први министар пољопривреде из централне Србије после много година. Имате ли план за превазилажење развојног јаза у односу на север земље?

Свесна сам тих очекивања. Иако на место министра пољопривреде после дуже времена долази неко из централне Србије, желим да поручим свим пољопривредницима без обзира да ли су из Војводине, јужне, западне или централне Србије, да ћу се, док сам министар, апсолутно и без разлике подједнако трудити да држава колико год може помогне свима. У сваком случају, гарантујем да нико неће бити запостављен, посебно не пољопривредници из неразвијених крајева. У том смислу већ радимо на томе да видимо на које области би у таквим крајевима пољопривредници могли да се преоријентишу, попут органске производње хране за које имају све услове, а која је у свету изузетно тражена.