Снови почасног српског конзула

Кефалонија, септембра – Од пре неки дан застава Србије вијори се на балкону једне куће у центру Аргостолија, "престонице" грчког острва Кефалонија, у Јонском мору највећег. Ако вас неки ветар тамо донесе, онда није лоше имати ову адресу: Јоану Метакса 5. На улазу је и табла која вам каже да је у тој кући Конзулат Србије. Почасни, али конзулат. И ту је Виктор Рухотас, наш конзул почасни и већ годинама први човек Друштва грчко-српског пријатељства на острву које овога лета, нажалост, није било поштеђено свих оних лоших вести из Грчке – о ватреним стихијама, али и о једном земљотресу са каквим се није шалити. Тако барем мислимо ми поштено "продрмани" странци. Домаћи свет је на то навикао и мање се узбуђује.

У сенци познатих вести о пожарима који бесне одиграо се и дуго припремани чин проглашења Рухотаса за почасног конзула. Тако нешто догодило се једино на Крфу. Зна се зашто прво баш тамо, тамо недалеко... Овде мало јужније, где такође цвета лимун жут, овај празник пријатељства прослављан је неколико дана, мада знатно тише него што се хтело. Програм су "режирали" догађаји који су за собом остављали само пепео и – сузе.

Иначе, ова српска прича конзула Виктора Рухотаса давно је почела. Укратко: он је у Београду, баш као и његов брат, завршио студије стоматологије, затим и специјализацију. Укупно, провео је ту 12 година. И вратио се кући, на своје острво, а Србију... –  понео у срцу. На Кефалонији је основао породицу. Брат Панагис, међутим, постао је српски зет, остао у Београду, где је познат и као Панта, само што је животна стаза одвела овога зубара у свет банкара. Виктор је остао веран свом занату, отворио је ординацију са погледом на море и у исту кућу, "на риви", уселио је ових дана и почасни конзулат који помало подсећа на место некакве сталне поставке изложбе о Србији у стотину шара.

Овим лепим поводом у правцу Кефалоније кренуло је неколико група гостију са севера и не слутећи да ће се Грчка крајем августа претворити у огњену земљу Европе. Тек, тамо су стигли председници три општине у Србији које имају своје градове побратиме на острву: Милош Милошевић (Шабац – Аргостоли), Горан Лукачевић (Вождовац – Ликсури) и Милиша Динић (Сокобања – Метаксата). Из Атине је дошла и наша амбасадорка Љиљана Баћевић. И још неког нашег света било је тамо. За културни програм били су задужени млади певачи, тамбураши и плесачи шабачког "Абрашевића", друштва старог 102 године, што често с поносом истиче његова председница Љиљана Јанковић. Мало тога су, међутим, могли показати. Ватре су поквариле забаву. Али нису љубазност домаћина. Госте су дочекивали: владика кефалонијски Спиридон, начелник округа Кефалонија–Итака Дионисиос Георгатос, градоначелник Аргостолија Георгос Цимилидос... Размењиване су топле речи и дарови... Радост и жалост биле су помешане. У току свечане церемоније проглашења почасног конзула Србије присутни су устали да минутом ћутања изразе жалост због  пострадалих у пожарима.

Овај велики мост пријатељства један стоматолог гради већ 13 година. На острво је доводио децу из Србије, пријатеље, уметнике – професионалце и аматере..., а у супротном правцу нису путовали само људи већ и велики товари помоћи кад је била најпотребнија. Конзулат на Кефалонији није крај овог сна Виктора Рухотаса. У њему је и такозвана Српска кућа у Аргостолију.

 – Обезбедио сам плац на лепом месту. Мирјана Срећковић и неколико кефалонијских архитеката урадили су пројекат. Кућа је нацртана, на папиру већ постоји, и део материјала нам је обећан, али траже се спонзори, и грчки и српски –  каже и забринуто врти главом. – Ако са тим не пожуримо, може се десити да ћемо плац враћати општини.

Знајући човека и његову упорност, тешимо га: "Можеш ти то Викторе. Имаш бре Победника, бре"!