Краљ бит генерације

Низ разних годишњица које током 2007. обележава амерички литерарни свет, крај лета ове године "зачинило" је пола века од објављивања култног романа бит – и будуће хипи генерације, "На путу", Џека Керуака (12. март 1922 – 21. октобар 1969). Писац који је у 47 години умро од унутрашњег крварења као последице цирозе јетре није ни сањао да ће га ово дело преко ноћи учинити славним, а камоли да ће наредних пет деценија бити предмет књижевно-историјског рада великог броја истраживача.
Међутим, свет је недавно обишла вест да ће поводом 50-то годишњице од објављивања првог издања романа "На путу" идуће, 2008, бити штампана оригинална верзија овог дела, са деловима који су избачени из романа јер су се односили на секс и на дрогу. Тих страница није мало, а у њима се налазе и оригинална имена Керуакових пријатеља уметника који су писцу били инспирација, укључујући и Вилијема Бероуза и Алена Гинзберга.

Како је новинар "Бостон глоба" објавио, прича о томе како је настао роман "На путу" је легенда: Џек Керуак је дело писао грозничаво у пролеће 1951. године, не престајући са радом током три целе недеље. Да не би губио време увлачењем листа по листа у писаћу машину, куцао је на ролни готово провидног папира, дугачкој више од 30 метара. Роман се завршава нагло, што неки књижевни историчари повезују са бизарном могућношћу да га је појео кокер шпанијел Керуаковог блиског пријатеља.

Оригинални рукопис романа данас је у власништву Џејмса Ирзија који га је купио 2001. за фантастичних 2,43 милиона долара. Рукопис је, како извештава "Бостон глоб", тренутно "на турнеји" по САД, која ће се продужити и у 2008. години, да би, најзад идућег лета био изложен у Бут Котон Милс Музеју у Керуаковом родном граду Лауелу у држави Масачусетс. Становници Лауела се, додајмо, баш брину о књижевној оставштини Џека Керуака, и о његовом лику, те од државе упорно захтевају да се дуж аутопута постави саобраћајни знак којим би се Лауел рекламирао као родно место писца, и да држава званично прогласи Дан Џека Керуака.

Роман "На путу" је у америчкој књижевности означио преокрет; прецизирао је идеје и поетику такозване бит генерације (име је Керуак сам смислио) којој су поред писца припадали многи амерички аутори из друге половине 20. века, од којих су данас најславнији Бероуз и Гинзберг. Џек Керуак је својим животом потврдио своје дело: превазилазећи границе друштвених норми, потпуно се предавши алкохолу и дроги, пропутовао је Америку уздуж и попреко, па је роман "На путу" највећим делом аутобиографски. Керуак (у роману Сел Перадајз) и његов пријатељ Дин Мориарти (у стварности, пријатељ Нил Кесиди) путују Америком и Мексиком, а многе епизоде магличасте су због алкохола и дроге којима се јунаци добрано предају.

Иако је у литератури пледирао за спонтаност у писању, за импровизације којима је узор требало да буде џез музика, свој је роман Керуак (што се многим обожаваоцима неће допасти) писао врло пажљиво, припремајући се и тако што је многе опсервације записивао на маргинама новина или на папирићима које је имао при себи. Књигу "На путу" завршио је 1951. године али ју је објавио шест година доцније. Издавачи су је, истина, одбијали "због експерименталног стила и саосећања са мањим и маргинализованим групама". Коначно је пристао да га штампа "Viking Press" али је захтевао велике измене (избацивање пасуса о сексу и дроги), на шта је Керуак пристао. Слава је дошла преко ноћи: критичар "Њујорк тајмса" Керуака је упоредио са Хемингвејем, проричући да ће роман "На путу" бити тестамент бит генерације (која је, додајмо, Керуака прогласила за свог краља) као што је Хемингвејев "Сунце се поново рађа" био тестамент такозване изгубљене генерације.

Роман "На путу", према јединој верзији у свету, на српски језик је превео Војислав Деспотов, а књигу је 2005. године објавио "Зограф" из Ниша.