Руске санкције шанса за српско воће

Све је више захтева руских увозника за куповину воћа и поврћа из Србије, а већа тражња се очекује за свињским и јунећим месом, али и за алкохолним пићима, нарочито за ракијом, кажу у Привредној комори Србије. Због тога ПКС помаже укрупњавање понуде у земљи, као и повезивање произвођача са купцима из Русије, каже Дејан Делић, самостални саветник Одбора за економске односе са иностранством ПКС.

Наш саговорник, међутим, указује да колика год била несташица за неким производима на овом великом тржишту, надлежни руски државни органи неће одустати од строге контроле увезене робе, инсистирајући на прописаном квалитету и здравственој исправности.

Због тога је ПКС припремила информацију о прописаном коришћењу заштитних средстава при узгоју воћа и поврћа и позива све заинтересоване произвођаче да се о томе информишу. 

Делић напомиње да је одлука руских власти о забрани увоза воћа и поврћа из Пољске ступила на снагу 1. августа, а као разлог је наведен много регистрованих случајева прекомерног коришћења препарата којима се третира воће и поврће, пре свега пестицида и нитрата и недозвољеног нивоа њиховог садржаја у производу.

У ПКС подсећају да је укупан годишњи извоз прехрамбених производа из Пољске у Русију процењен на око милијарду долара. Пољска је највећи светски извозник јабука и према проценама руских аналитичара забрана ће првенствено да погоди тај сегмент прехрамбених производа. Од укупног извоза пољских јабука, 60 одсто се извози на руско тржиште, што је у сезони 2013–2014. износило безмало 500.000 тона.

– Произвођачи јабука из Србије извезли су у првој половини 2014. године 32.400 тона тог воћа, што је двоструко више него у истом периоду претходне године – каже Делић. – Извоз хране из Србије на руско тржиште порастао је у првој половини 2014. године за чак 68 процената и достигао 117 милиона долара. Очекује се да до краја године вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију достигне 300 милиона долара. Прехрамбени производи чине петину укупног извоза Србије у Русију.

Руска забрана увоза са Запада односиће се, по свему, и на говедину, а изгледа да ће иста судбина задесити и амерички виски. Тамошњи медији пишу да је руска санитарна инспекција у њему нашла неке штетне супстанце. Зато се процењује да би наша ракија веома брзо мога да потисне виски.

Извоз Србије у Русију, са којом има споразум о бесцаринској трговини, у 2013. години премашио је милијарду долара. Вредност нашег извоза у ову земљу у прошлој години била је већа за 22,2 процента него у претходној, а од 2010. бележи просечан годишњи раст од 33 одсто.

У првих шест месеци 2014. укупна робна размена између две земље вредела је 1,64 милијарде долара и већа је за 21,6 одсто него у првој половини 2013. године. Извоз из Србије вредео је 486,7, а увоз 1,16 милијарди долара. Највише смо извозили женске хула-хоп чарапе, покриваче подова, свеже јабуке, а увозили енергенте, који чине 70 одсто укупног увоза. Дефицит у трговинској размени Србије и Русије је 674 милиона долара, а покривеност увоза извозом износи 42 одсто. Русија је Србији четврти извозни и трећи увозни партнер.

После 2009. године и негативних ефеката економске кризе, која је утицала и на пласман робе из Србије у Руску Федерацију, просечан годишњи раст извоза српских производа износи 33 одсто.

У Привредној комори Србије очекују даљи раст вредности међусобне робне размене, нарочито нашег извоза, али и нових инвестиција руских компанија, чему ће допринети велика улагања у енергетици, саобраћају и долазак руских банака и осигурања.

Потврдио је то и Константин Косачев, члан најужег руководстава Јединствене Русије и директор „Росотрудничества”, односно Руске државне агенције за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу. Он је том приликом изјавио да „извоз српских пољопривредних производа у Русију омогућује фантастичне пројекте, не мање вредне од гасовода”, и да је сигуран „да ће се руско тржиште сада много више отворити за српске пољопривредне производе”.