Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удар руских хакера

Удар руских хакера
Сајбер лопови опаснији су од класичног провалника у банку (Фото Ројтерс)

Организована група руских хакера успела је да провали и запоседне више од милијарду лозинки и корисничких имена, чиме јој постало доступно око 500 милиона имејл налога. То је, како оцењује америчка компанија из Милвокија „Холд секјурити”, једно од највећих сајбер разбојништва до сада.

Било је потребно седам месеци упорног рада да би се ушло у траг овој групи, која је названа Сајбер вор. То је дружина од десетак Руса, са седиштем на југу централне Русије, а верује се да су им и компјутерски сервери у истој земљи.

Међу покраденим подацима, изгледа, нису и информације са кредитних картица, али како наводи „Холд секјурити”, огромна количина узапћених података наводи на могућност свих врста злоупотреба. Стручњаци за спречавање или умањење ризика од сајбер криминала саветују да се често мењају лозинке и да се не употребљавају исте или сличне речи на различитим налозима како би се овакве ствари ређе догађале. Али многи људи не хају за овакве савете.

Један од главних саветника у компанији „Крауд страјк”, некој врсти детективске фирме за сајбер криминал, Стивен Чабински каже за вашингтонски портал „Политико” да се често после провале у нечију личну електронску пошту лако улази и у његове шифре на банкарском онлајн налогу. То је лако баш због тога што лењи и заборавни корисници праве око своје главне лозинке варијације на исту тему.

Упади у податке великих продајних онлајн компанија су иначе учестали последњих месеци, широм света. Прошле године у време летњих одмора највећи сајбер удар десио се нападом на продајни ланац робних кућа „Таргет”. Тада су украдени бројеви 40 милиона платних картица.

Многе хакерске банде које стоје иза ових великих удара су стациониране у Русији и источној Европи. „Политико” тврди да је овај део света постао глобални центар сајбер криминала и да се власти у тим земљама на тај вид незаконитог делања не обазиру. Прошлог месеца у САД је подигнута оптужница против сина једног руског парламентарца, Романа Селезњева, који се сматра једним од најуспешнијих сајбер лопова када је о подацима са кредитних картица реч. Селезњев је ухапшен на Малдивима.

Упад у податке продајног ланца великих компанија берићетнији је што су налози разних клијената свежији. Јер важно је доћи у посед налога и картице која је и даље активна. Али, како објашњава Чабински, чак и кад се добију подаци са старе картице или налога, они могу да послуже као кључ за отварање шифре нових активних налога.

Руски хакери, према писању „Њујорк тајмса”, који је ову причу први открио, нису циљали само на америчке компаније. Ишли су на провале свакаквих сајбер врата, од приватних налога до компанија са „Форбсове” листе пет стотина најјачих.

Ко су ти опасни криминалци у стању да узнемире, а често и ојаде милионе људи на планети?

Компанија која им је ушла у траг каже да се њих десетак двадесетогодишњака познају и уживо, а не само виртуелно. Они живе у малом месту близу границе са Казахстаном и Монголијом. Не бирајући своје жртве, они су са подједнаким жаром нападали и руске компаније.

Све је више позива да се сајбер криминал уреди неким универзалним кривичним законом јер он се дешава на целој планети и потпуно је свеједно у ком делу света криминалац оперише. Његови прсти су дужи од прстију било ког, па и најуспешнијег класичног банкарског провалника. Досежу све даљине које су обухваћене интернет простором. Корисницима остаје да се што боље и довитљивије забраве. И да не допусте да се њихово сајбер царство отвара класичним калаузима. То су најчешће имена и презимена деце, године и датуми рођења, омиљене животиње...

И поред свих заштита, права вакцина против сајбер криминала није још пронађена. Вирус је муњевито убитачан, најчешће по џеп. Потрага за починиоцима ових пљачки може трајати годинама, а да никад не буду ухваћени. То што је Селезњев ухапшен на Малдивима, представља изузетак.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.