Притвор за Ивановића међународни скандал

У ше­сто­ме­сеч­ном из­ве­шта­ју о ра­ду Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју њен ди­рек­тор Мар­ко Ђу­рић на­вео је да је срп­ска стра­на у пот­пу­но­сти по­што­ва­ла при­ме­ну Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, док га При­шти­на не спро­во­ди аде­кват­но. За­ко­ном о ам­не­сти­ји, ко­ји је и до­го­во­рен ка­ко би Ср­би ко­ји су про­те­сто­ва­ли 2011. би­ли за­шти­ће­ни од суд­ских про­це­са, не са­мо да је ам­не­сти­ра­но око 80 Ал­ба­на­ца на­спрам 50 Ср­ба, не­го су по­след­њих ме­се­ци све уче­ста­ли­ји по­зи­ви за са­слу­ша­ње љу­ди са се­ве­ра Ко­сме­та. Ни спо­ра­зум о по­ли­ци­ји се не спро­во­ди аде­кват­но, као ни осни­ва­ње основ­них су­до­ва и ту­жи­ла­шта­ва у ве­ћин­ски срп­ским сре­ди­на­ма, ко­је је тре­ба­ло да се до­го­ди у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не. 

На пи­та­ње ка­кав од­го­вор до­би­је од пред­став­ни­ка ЕУ ка­да им ка­же да При­шти­на не при­ме­њу­је те спо­ра­зу­ме, Ђу­рић у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ка­же да је уло­га ви­со­ке пред­став­ни­це ЕУ Ке­трин Ештон у ди­ја­ло­гу Бе­о­гра­да и При­шти­не не­сум­њи­во од исто­риј­ске ва­жно­сти и да је она, за­јед­но са сво­јим ти­мом, омо­гу­ћи­ла да се пре­мо­сти јаз ко­ји је де­ло­вао не­пре­мо­сти­во и да се ди­рект­но раз­го­ва­ра. 

„Ме­ђу­тим, про­бле­ми ве­за­ни за при­ме­ну Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма на те­ре­ну оста­ју и у ве­зи са тим има још ја­ко мно­го по­сла. Од­го­вор­ност за не­спро­во­ђе­ње Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма у де­лу ко­ји се од­но­си на При­шти­ну ле­жи пре све­га на по­ли­тич­ком вођ­ству ко­сов­ских Ал­ба­на­ца, исто та­ко ми­сли­мо да европ­ске ин­сти­ту­ци­је ко­је функ­ци­о­ни­шу на КиМ тре­ба да олак­ша­ју про­цес ус­по­ста­вља­ња, ре­ци­мо пра­во­су­ђа, на на­чин на ко­ји је оно осми­шље­но”, об­ја­шња­ва Ђу­рић.

Али европ­ске ин­сти­ту­ци­је то не чи­не? 

Да би се до тог ци­ља до­шло по­треб­но је у мно­го ве­ћој ме­ри за­до­би­ти по­ве­ре­ње свих оних ко­ји у том про­це­су уче­ству­ју. 

Ми­сли­те да га ми за­до­би­је­мо?

Го­во­рим о европ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, о Еулек­су.

Ево вам при­мер Фон­да за раз­вој се­ве­ра, ко­ји ни­је по­чео да ра­ди, ни­ти је срп­ски члан име­но­ван, иако се до са­да са­ку­пи­ло 4,7 ми­ли­о­на евра. И ни­ком ни­шта, иако је пред­став­ник ЕУ Се­му­ел Жбо­гар је­дан од чла­но­ва тог фон­да. 

За нас је ва­жно да део те­ре­та спро­во­ђе­ња Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма ко­ји се од­но­си на нас, ми до­след­но и у до­број ме­ри спро­ве­де­мо. То је у др­жав­ном и на­ци­о­нал­ном ин­те­ре­су Ср­би­је, по­себ­но на­ших љу­ди на КиМ. Што се ти­че оба­ве­за При­шти­не, ми не сма­тра­мо да је мо­гућ да­љи на­пре­дак у нор­ма­ли­за­ци­ји на­ших од­но­са уко­ли­ко би При­шти­на трај­но иг­но­ри­са­ла сво­је оба­ве­зе из Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, али исто та­ко При­шти­на не­ће би­ти, све и да же­ли, у по­зи­ци­ји да трај­но иг­но­ри­ше сво­је оба­ве­зе упра­во због то­га што су оне пре­у­зе­те пред це­лом ме­ђу­на­род­ном јав­но­шћу. На кра­ју кра­је­ва, ЕУ је не­ка вр­ста га­ран­та спро­во­ђе­ња спо­ра­зу­ма.

Зар се ви не осе­ћа­те фру­стри­ра­но ако сте све ура­ди­ли што је до вас и са­да че­ка­те да се При­шти­на осве­сти, иако ЕУ као по­сред­ник уоп­ште не по­сре­ду­је у то­ме да они ис­пу­не сво­је оба­ве­зе?

Реч је о ја­ко сло­же­ном и те­шком по­ли­тич­ком про­це­су и че­сто вас тра­ја­ње и на­чин на ко­ји се он од­ви­ја ири­ти­ра. Ме­ђу­тим, ва­жно је би­ти и оста­ти кон­цен­три­сан на ко­на­чан ре­зул­тат. Ми се бо­ри­мо за осни­ва­ње За­јед­ни­це срп­ских оп­шти­на, за то да наш на­род има нај­ве­ћа мо­гу­ћа овла­шће­ња и пра­ва ко­ја мо­же да има у усло­ви­ма у ко­ји­ма Ср­би­ја ни­је у без­бед­но­сном и ин­сти­ту­ци­о­нал­ном сми­слу при­сут­на и ми ће­мо кроз ову на­шу бор­бу и кроз по­ли­тич­ки по­ду­хват у ко­ме уче­ству­је­мо, обез­бе­ди­ти оп­ста­нак на КиМ. 

Је­дан од слу­ча­је­ва ко­ји на­ру­ша­ва ваш циљ је и слу­чај Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа ко­ји је већ шест ме­се­ци у при­тво­ру без оп­ту­жни­це?

Чи­ње­ни­ца да се Оли­вер Ива­но­вић ду­же од шест ме­се­ци на­ла­зи у при­тво­ру без оп­ту­жни­це и без ика­квог ва­ља­ног прав­ног по­ступ­ка је не­што што је ме­ђу­на­род­ни, прав­ни и по­ли­тич­ки скан­дал. Реч је о ус­кра­ћи­ва­њу не­ких од за­га­ран­то­ва­них људ­ских пра­ва. Ве­о­ма је ва­жно да се из те си­ту­а­ци­је, што је мо­гу­ће пре, иза­ђе, за­то што та­кав од­нос, не са­мо пре­ма Ива­но­ви­ћу, не­го и не­ко­ли­ко љу­ди ко­ји се на­ла­зе у слич­ној по­зи­ци­ји, те­мељ­но ре­ме­ти ауто­ри­тет и ка­па­ци­тет ми­си­је Еулек­са да оства­ру­је ци­ље­ве ко­ји су утвр­ђе­ни ње­ним ман­да­том на се­ве­ру КиМ. Ми ве­ру­је­мо у нео­п­ход­ност да на це­лој те­ри­то­ри­ји КиМ по­сто­ји вла­да­ви­на пра­ва, по­што­ва­ње прин­ци­па ко­ји ва­же сву­где у све­ту и због то­га за­и­ста оче­ку­је­мо да у нај­ско­ри­је вре­ме Ива­но­вић бу­де пу­штен на сло­бо­ду и да про­це­си ко­ји се во­де про­тив ње­га и љу­ди ко­ји се на­ла­зе у слич­ном по­ло­жа­ју уђу у прав­не окви­ре ко­ји су у скла­ду са европ­ским и свет­ским стан­дар­ди­ма.

Це­ним ва­шу ве­ру, али шта је ко­рак да­ље, чи­ни се да нам са­мо оста­је да че­ка­мо да се не­ко до­се­ти да по­шту­је људ­ска пра­ва?

Вла­да Ср­би­је да­ла је га­ран­ци­је за пу­шта­ње Ива­но­ви­ћа да се бра­ни са сло­бо­де. Уко­ли­ко уоп­ште по­сто­ји на­ме­ра да се про­тив Ива­но­ви­ћа во­ди би­ло ка­кав по­сту­пак, ми оче­ку­је­мо да те га­ран­ци­је бу­ду узе­те у об­зир. То се од­но­си и на све оста­ле љу­де ко­ји се на­ла­зе у при­тво­ру или под раз­ли­чи­тим вр­ста­ма ис­тра­жних по­сту­па­ка и оче­ку­је­мо да по­на­ша­ње свих ак­те­ра ко­ји од­лу­чу­ју о вла­да­ви­ни пра­ва на КиМ бу­де у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма и по­тре­ба­ма дру­штва на КиМ.

Не по­сто­ји ни­ка­кав дру­ги ме­ха­ни­зам осим оче­ки­ва­ња?

Ми све ме­ха­ни­зме ко­ји нам сто­је на рас­по­ла­га­њу: прав­не и по­ли­тич­ке га­ран­ци­је, све вр­сте по­ли­тич­ког при­ти­ска, ве­о­ма ко­ри­сти­мо и уве­ра­вам вас да нај­ви­ши зва­нич­ни­ци Ср­би­је за­ла­жу свој лич­ни и по­ли­тич­ки кре­ди­би­ли­тет да би се тим љу­ди­ма по­мо­гло.

Ипак, ка­да раз­го­ва­ра­те са пред­став­ни­ци­ма ЕУ у јав­но­сти то из­гле­да као јед­но­смер­на ули­ца. Ви из­не­се­те про­блем и он­да се ни­шта не до­го­ди?!

Не­ма ре­ше­ња за про­бле­ме на КиМ без уче­шћа Бе­о­гра­да, то је ап­со­лут­но сви­ма ја­сно и ми­слим да је у ЕУ, по­себ­но у нај­у­ти­цај­ни­јим зе­мља­ма чла­ни­ца­ма, ве­о­ма ви­со­ко вред­но­ва­но то што је Бе­о­град у прет­ход­ном пе­ри­о­ду био окре­нут ди­ја­ло­гу, што Ср­би­ја са­да по­шту­је сво­ју реч и по­на­ша се од­го­вор­но.

То је по­хвал­но, али хо­ће­мо не­што за­уз­врат за на­ше љу­де на КиМ.

Си­гу­ран сам да је Ср­би­ја да­нас сво­јом по­ли­ти­ком на КиМ сма­њи­ла јаз ко­ји је по­сто­јао и са При­шти­ном, а и те ка­ко про­ду­би­ла раз­у­ме­ва­ње, чак и са оним зе­мља­ма ко­је су би­ле нај­гла­сни­ји про­мо­то­ри ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти. Ми­слим да је за­да­так на­ше по­ли­ти­ке о КиМ да по­ку­ша­мо да при­до­би­је­мо чак и оне ко­ји су ак­тив­но за не­за­ви­сност би­ли у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, да њих при­до­би­је­мо за на­шу бор­бу за ја­ча­ње по­ло­жа­ја срп­ске за­јед­ни­це, јер то што је не­ко за не­за­ви­сност Ко­со­ва не зна­чи да ни­је за из­у­зет­но сна­жну ЗСО. И ту се на­ши ин­те­ре­си по­кла­па­ју са мно­ги­ма од оних ко­ји су би­ли нај­гла­сни­ји за­го­вор­ни­ци јед­но­стра­но про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти.