Индустријски објекти права уметничка дела

Ваљево – Наредна 2015. година у оквиру акције „Европска баштина” биће посвећена презентацији и очувању индустријског и техничког наслеђа. У Србији су за ову акцију поодавно спремни, а део садржаја који говори о томе шта смо и у којој мери сачували презентован је на занимљивој изложби у Ваљеву. У организацији Друштва конзерватора Србије, то јест његове фотографске секције као и свих домаћих завода за заштиту споменика културе, наведена поставка је недвосмислено потврдила да индустријски објекти и комплекси грађени код нас с краја 19. и почетком 20. века нису ни у чему заостајали за оним у најразвијенијим европским државама.

Индустријализација и нове технологије, говори изложба, прихватани су брзо и без страха и по многим проценама Србија је у овом погледу предњачила у односу на скоро све републике негдашње Југославије. Поред тога што је знатан број фабричких постројења проглашен и заштићен као културно добро и за остале објекте постоји одређена брига да се сачувају од пропадања или све чешћих пустошења чином претварања у старо гвожђе. Шта је, примера ради, Србија имала 1930. године, најбоље говори индустријски комплекс у Раковици где су се у фабрици ИМР-а, још тада, производили авионски мотори. Касније се прешло на тракторе.

– Према искуствима из Европе и света, али и ономе што су уочили наши стручњаци, најбољи облик заштите је када једно постројење ради, ако не стално, оно повремено. Од око 150 домаћих фабрика старијих преко сто година скоро половина је у радном погону. Ту предњачи „герузија” малих хидроцентрала, где од њих десет практично све производе електричну енергију. Слична је ситуација и са старим пиварама, од којих већина поред настављене производње чини припреме да свој занимљиви амбијент и технологију производње уврсти и у туристичку понуду. Што се тиче техничког, односно технолошког наслеђа, мислим пре свега на разне машине, опрему па и целе производне линије, и њему се поклања пристојна пажња, али и даље највећи број тих експоната завршава у Музеју за науку и технологију, где се појављује проблем са простором. Дакле, ваља рећи да Србија није никада била чисто аграрна земља и да је захваљујући близини Европе као и мотивацији од њених генијалних научника, преко Тесле и Пупина као и групе врсних индустријалаца, била врло озбиљно укључена у процесе индустријализације – каже Снежана Неговановић, председница секције фотографа Друштва конзерватора Србије које је и аутор изложбе. Она додаје да је однос наше државе према овој врсти наслеђа коректан и да она у потпуности разуме и подржава све активности које прате заштиту, али и ревитализацију појединих индустријских комплекса. Навела је да се очекује скорашње оживљавање изузетно великог и значајног рударског комплекса Сењских  рудника угља код Крагујевца, који су некада били на челу колоне српске индустријализације.

Иначе, ваљевска изложба представља и илустративну причу о такозваној индустријској архитектури. Вајар Немања Радојичић, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе из Ваљева, каже за наш лист да су многе грађевине, од управних зграда до фабричких погона, права уметничка дела која су упућивала поруку за убрзано напуштање оријенталног стила градње и окретање ка неокласицизму па и модернизму. Пуно је таквих примера, од старе железничке ранжирне станице у Новом Саду која личи на какав савремени истраживачки центар, преко ливнице у Крагујевцу, футуристичких црта фабрике бицикала у Суботици, до кланице у Зрењанину која је имала све контуре једног средњовековног раскошног замка.

Б. Нововић