Лет изнад приватизације

Лет Иване Шпановић на Европском првенству у Цириху, дуг 6,81 метар, обележио је лето у којем су многи наши клубови у фудбалу и кошарци, па и они највећи, као главни план у новој сезони зацртали: како преживети!? Њени наредни летови, од којих ће неки без сумње бити дужи од седам метара, сигурно неће зависити од приватизације, политичке климе или било каквих „буразерско-пословних” односа, како се код нас назива поступак којим се неком удружењу грађана обезбеђује право пречег финансирања из џепова пореских обвезника. За разлику од спорта у којем се годишње обрну милиони евра, а који је сада дошао до критичне тачке: овако више не иде, а како може и како ће бити, сазнаћемо ускоро…

Држави се полако враћа улагање у „мале спортове” који ће имати њену значајну подршку и у будућности, како најављује министар омладине и спорта Вања Удовичић – поготово кад су у питању репрезентације и учествовања на великим међународним такмичењима, док ће сувим професионалцима бити остављено да сами докажу зашто се тако називају.

Зато Ивана Шпановић, Асмир Колашинац, Емир Бекрић, сестре Молдован, Велимир Стјепановић и остали попут њих не морају да брину о долазећој приватизацији, јер ће својим одличним резултатима наставити да финансирају сами себе (према категоризацији спортова и спортиста добијају немале паре за наше прилике, а за медаље их очекују законом предвиђене новчане награде и национална спортска признања – доживотне „пензије” од навршене 40. године).

Пошто ће јавна предузећа по слову закона морати да изађу из „великог спорта” (бизниса у спорту), јасно је да ће његова будућност зависити пре свега од будућих власника.

А што се тиче дугогодишњег државног улагања у професионални спорт – мислимо ту пре свега на највеће клубове у највећим спортовима – ефекти су више него очигледни. Стотине клубова су на ивици егзистенције. Многи од њих су осакаћени управо великом бригом локалних и државних ауторитета. Дошао је тренутак кад ти дугови нису више фиктивни и нису ничији. Кад је реч о „покретној” имовини, рецимо, Фудбалски клуб Партизан има дуг незнатно већи од капитала у играчима, што значи да би продајом свих фудбалера могао да буде нешто изнад нуле, док Црвена звезда дугује три пута више него што има у свлачионици. За њих би олакшавајућа околност била ако се испостави да држава има свој капитал у њима (сви клубови у свим спортовима пријавили протеклих месеци своју имовину, подаци се обрађују у министарству), јер би самим тим и преузела део њихових дугова.

Деценијама се држава гурала у фудбал и кошарку, а била неухватљива за „мале спортове”. Данас се власт све чешће слика са „малима”, јер они прослављају земљу, не коштају много, а и нема их у аферама које свакодневно пуне новинске ступце.