Зашто се свет руга Америци

Свет већ данима обилазе снимци из америчке државе Мисури, где до зуба наоружани полицајци испаљују гумене метке и сузавац на ненаоружане црне демонстранте и хапсе новинаре који извештавају са лица места. Демонстрације из Фергусона, где се снаге реда сукобљавају са афроамеричким грађанима који захтевају истину о убиству свог суграђанина, учиниле су од Америке предмет подсмеха, пре свега у земљама које Америка најчешће критикује.

Полицајци у градићу у околини Сент Луиса више изгледају као војници у бици у Авганистану него као локални чувари реда и мира. Досад су ухапсили више десетина демонстраната и неколико новинара, кршећи тиме не само право на окупљање већ и слободу информисања. Због тога се на руским телевизијама врте снимци на којима полиција па чак и војска, Национална гарда Мисурија, тренирају строгоћу над тамошњим Афроамериканцима. Наговештавајући да се у Фергусону води грађански рат, државна телевизија „Росија 24” саркастично примећује да „примери расизма нису ретки у нацији која служи као пример демократије”. Један руски лист упоредиле су Фергусон са Доњецком, док је Марија Боронова, учесница ранијих демонстрација против Владимира Путина, на „Твитеру” написала: „Драга америчка владо, не можеш да замислиш колико те ових дана мрзе борци за слободу у Русији. Путин је ово видео.„

Опонашајући начин на који се амерички званичници обраћају страним владама због кршења људских права, Константин Долгов, сарадник руског министра спољних послова, казао је да у САД и даље постоје расне тензије и да Вашингтон треба да предузме неке кораке да то реши: „Док друге државе подстичу да поштују слободу говора и да не гуше антивладине протесте, САД код куће нису превише благе према онима који изражавају незадовољство због неједнакости идискриминације.„

Вашингтон је критиковао Москву када су због антивладиногперформанса ухапшене чланице бенда „Пуси рајот”. Бела кућа је осудила разбијање опозиционих демонстрација у Русији,као и покушај гашења антивладиних протеста у Кијеву док је тамо на власти био проруски шеф државе Виктор Јанукович.Америка је критиковала Каиро када је тамошњи суд недавно  на затворске казне осудио новинаре „Ал Џазире” који су извештавали о државном удару и свргавању демократскиизабране Муслиманске браће. Зато је министар спољних послова Египта Бадр Абдел Ати искористио ову прилику да узврати ударац, па је изјавио да његова земља „помно прати” дешавања у САД. Он је позивао америчку владу да се суздржи од силе према демонстрантима и тиме поновио изразе које користи Стеј департмент да опише забринутост због кршења људских права негде у свету. 

Ирану и Кини, земљама којима САД стално нешто замерају, није требало много времена да реагују. Кинеска агенција Синхуа објавила је коментар у којем истиче америчко лицемерје: „Чак и у земљи која је годинама покушавала да игру улогу међународног судије за људска права, изгледа да има још много места за напредак на домаћем терену.„

Огласио се и ирански верски вођа Али Хамнеи, који је на „Твитеру” написао да Америка радо критикује кршења људских права у иностранству, али да не показује толеранцију код куће.

До оваквих бурних реакција у иностранству дошло је после недељу и по дана жестоких окршаја између углавном афроамеричких грађана, са једне стране, и углавном белих полицајаца, са друге. У ноћи између уторка и среде, само једна флашица са водом завитлана ка полицајцима била је довољна да се миран протест претвори у насилан обрачун. Хаос са сузавцем, потискивањем демонстраната и хапшењем 47 људи потресао је ово место пред сам долазак америчког министра правде.

Афроамерички демонстранти протестују откако је 9. августабели полицајац убио ненаоружаног црног тинејџера. Полицијане открива детаље. Јуче је, како јавља „Њујорк тајмс”, предсудом у Сент Луису почео процес који треба да установиоколности у којима је Дарен Вилсон пуцао у Мајкла Брауна. Министар правде Ерик Холдер, Афроамериканац, има задатак да убеди локалне становнике у то да ће истрага бити поштена и праведна, у шта они не верују.

Према резултатима независне аутопсије, у Брауна је испаљено шест метака, од чега два у главу. Чуле су се опречне изјаве, од тога да је младић заустављен јер је био осумњичен за крађу цигарета до тога да је одбио да се помери са средине улице и због тога се споречкао са полицајцем. Неки сведоци тврде да је Браун држао руке увис у знак предаје, други истичу да је насрнуо на Вилсона. Сви се слажу да младић није имао оружје, па зато афроамеричка заједница Фергусона сматра да је шест испаљених метака доказ „живог и здравог” расизма у Америци. Инцидент је био само окидач за пораст расних тензија у граду са две трећине црних становника, белим градоначелником, белим градским већем (само један већник је Афроамериканац) и белом полицијом (само тројица од 53полицајца су црнци).

Бунт је ојачао после још једног инцидента у близиниФергусона. Поново је полицајац усмртио Афроамериканца,али је код ове жртве пронађен нож. „Лос Анђелес тајмс”подсећа да су се само у августу догодиле још две сличне трагедије. Прво је у Лос Анђелесу полиција убила менталнозаосталог, ненаоружаног Афроамериканца, а онда су и снагереда у Охају упуцале младог црнца који је носио ваздушнупушку.

Први афроамерички председник САД Барак Обама послао је Ерика Холдера у Фергусон, али је видно уздржан поводом нереда у Мисурију – не изјашњава се да ли у овоме види дискриминацију или неправду према мањини којој и сам припада. Према последњој анкети коју је спровео Истраживачки центар „Пју”, 80 одсто Афроамериканаца сматра да догађаји у Фергусону покрећу расна питања, док то исто сматра само 37 одсто белаца. Чак 47 одсто белих Американаца каже да питање расе заузима више простора него што заслужује. Такође, 65 одсто црних Американаца каже да је полицајац у Фергусону прекорачио овлашћења и да је у питању претерана употреба силе. Са том тврдњом слаже се 33 одсто белих грађана САД, а је 32 одсто њих казало да је полицајац поступио исправно, док 35 одсто нема мишљење о томе.