Нисмо постали имуни на вирус „западног Нила”

До сада од грознице „западног Нила”, болести које преносе заражени комарци, у Србији је оболело 10 особа, а две су умрле, званични су подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. У ово доба прошле године имали смо већ 10 смртних случајева, а током целе сезоне званично је потврђено да су 303 особе оболеле, а да је 35 умрло, по чему смо убедљиво предњачили у Европи. Ове године, упркос утиску да комараца има више него лане, број оболелих и умрлих је мањи, па су се појавиле приче, чак и међу лекарима, да смо као нација постали имуни на овај вирус.

Специјалиста инфектологије и клиничке фармакологије и директор Инфективне клинике у Београду, професор др Миомир Пелемиш каже, међутим, да се не може говорити о томе да смо постали имуни на грозницу „западног Нила”.

– Ни на једну болест цела нација не може постати имуна. Оно што је истина јесте да код одређеног броја људи, иако их је убо заражени комарац, болест може да прође асимптоматски, значи без било каквих тегоба, али се никако не може говорити да су сви грађани стекли имунитет. Добра вест је да ове године имамо само спорадичне случајева грознице „западног Нила”, док смо прошле године имали епидемију. Тренутно на клиници имамо максимално пет пацијената, код којих чекамо потврду болести – објашњава др Пелемиш.

Међу, до сада, шест лабораторијски потврђено оболелих, налазе се пацијенти из општина: Бечеј, Старе Пазове, Инђије, као и троје из Београда (Чукарица и Сурчин, док трећа особа због измењеног менталног статуса није у стању да комуницира). Четири вероватно оболеле особе, за које се потврда још чека, из Титела су, Ниша, Младеновца и Гроцке. Особе које су умрле због компликација ове инфекције биле су из Титела и са београдске општине Чукарица.

Занимљив податак Института „Батут” јесте да и до сада у 2014. години у Европској унији није регистрован ниједан случај оболевања, а ван територије ЕУ регистровано је 13 вероватних случајева оболевања у Републици Српској. У Руској Федерацији пријављено је седам случајева из области Белгородска и Самарска. Грађанима, које ових дана мучи стање слично грипу или некој вирусној инфекцији, па кашљуцају, а размишљају да проверу на вирус „западног Нила” ураде у некој од приватних лабораторија, професор Пелемиш каже да тиме ништа не би добили.

– Лабораторијска потврда код безначајних симптома није ни од каквог значаја. Благи облик инфекције не захтева никакво лечење и терапију, већ само мировање, за разлику од ситуације када је неко озбиљно болестан, када има високу температуру, поремећено му је физичко стање и не може ништа физички да ради. Инфекцију могу да добију и особе код којих имунитет није ослабљен, значи свако. Међутим, тешку манифестацију ове болести имају само особе са оштећеним имунолошким системом, било због тога што су хронични болесници било из неког другог разлога – објашњава др Пелемиш.

Он подсећа да су компликације ове инфекције запаљења можданих опни и још теже, запаљење мозга.