Моћ седме силе

Када је републички здравствени инспектор Драган Антонић преко медија сазнао да је у шабачкој Општој болници један психијатријски пацијент убио другога није сматрао да је тај „случај” у његовој надлежности. Несрећни пацијент страдао је од руке другог пацијента, а не због погрешног лечења или нелечења доктора, због чега овај инцидент не заслужује интересовање здравствене инспекције, већ суда и тужилаштва, објаснио нам је републички здравствени инспектор.

Он није сматрао необичним ни чињеницу да пацијенту, коме је у тучи поломљено девет ребара, нико од медицинског особља није пружио никакву негу јер „није звао упомоћ”. Дан након што је у нашем листу објављен текст о убиству на психијатријском одељењу Опште болнице у Шапцу, начелница тог одељења отишла је на годишњи одмор, а тек након тродневног писања „Политике” Министарство здравља Србије послало је здравственог инспектора у Мачванском округу да истражи околности које су кумовале овом убиству и затражи клиничку и судскомедицинску обдукцију преминулог пацијента.

Међутим, изгледа да ово „мало” убиство међу психијатријским пацијентима не само да није заслужио пажњу републичког здравственог инспектора, већ није скренуло пажњу ни таблоида, вечито гладних сензација и вести из црне хронике.

Стиче се утисак да би вест о томе да је пацијент на одељењу кардиологије или гастроентерологије убио другог пацијента стигла на прве странице таблоида и у прве минуте дневника. Исти медијски третман имала би и вест да је ментални болесник дигао руку на некога ко нема здравствени картон у некој психијатријској болници. Изгледа да је јавно мнење остало равнодушно према чињеници да је једна особа са менталним поремећајем дигла руку на другу и да није много узнемирено због тога што су се психијатријски пацијенти међусобно побили у болници.

Истовремено, овај случај веома уверљиво демантује тезу да држава реагује тек након писања таблоида и враћа професионално достојанство и веру у моћ и утицај „седме силе”. Не знамо да ли би на овај случај пала прашина заборава здравствене инспекције након што би суд и тужилаштво одрадили свој посао, али знамо да задатак медија јесте да са једнаком упорношћу од надлежних траже да се истражи смрт младића кога је на Бранковом мосту покосио бахати возач док је гурао свој стари покварени аутомобил, да се пронађе нестала девојчица, потраже одговор на питање – шта се десило са новцем који су грађани Србије сакупљали за трансплантацију срца болесне девојчице која је умрла пре него што је дочекала операцију, али и ко сноси одговорност за чињеницу да је један пацијент убио другог на психијатријском одељењу.