Бисер о Јадовнику написао у 85. години

Пријепоље – О планини Јадовник, капи југозападне Србије пуној чари, о животу људи на његовим пропланцима и странама нема пуно записа. Небески висови и остарела планинска села све ређе привлаче пажњу савремених стваралаца од пера, јер се урбаним дешавањима зарад веће читаности предност у ово време даје. Отуда нарочита вредност управо објављене књиге „Јадовник – записи с планине“ аутора Бранка К. Зејака, писца из Пријепоља са 26 објављених књига, који је закорачио у 85. годину.

„Јадовник је леп, умиљат, али зна да буде страшан и подмукао. Кад привуче на себе густу маглу, па се не види ни прст пред оком, тада по њему нема кретања, постали сте заробљеници планине. А зими, кад је снег велики и све је равно, понегде се види само врх неке смрче. Не знате где сте, као да сте на морској пучини... Има дана када се Јадовник купа на светлости сунца, а доле Лимску долину притисла бела, густа магла. Чудновате су чари и контрасти Јадовника“, отвара причу о тој планини Зејак, па потом ређа низ вредних записа о овдашњем народу и обичајима на око 400 страна.

Пише он, рецимо, до детаља о народном стваралаштву овог краја: којим песмама је планина опевана, какве су овдашње здравице, пословице, клетве, бројанице, легенде, веровања, обичаји, шта се дешавало житељима ових висова при ненаданим сусретима с вуковима и медведима, где су воде и клисуре Јадовника. Описује неуморни Бранко (и сам родом из овдашњег села Горњи Страњани) многе ћуди планине и њене лепоте, истиче занимљиве људе и најбоље домаћине, а наглашава вишедеценијску несебичну помоћ завичају човека из овог краја Нићифора Аничића, који живи у Јужноафричкој Републици.

Ово Зејаково дело академик др Петар Влаховић високо оцењује, рекавши да аутор, изнедривши дело у корист краја где је рођен, пише „концизно и јасно, наглашавајући детаље који би многима могли измаћи пажњи да није те чувене страњанске проницљивости“. – Уложивши пуно труда у писање, обогативши га фотографијама, али и стиховима из богатог народног стваралаштва, Бранко Зејак је понудио читалачком аудиторијуму многе спознаје о свом крају које ће свакако обрадовати оне који у њему живе или из њега потичу, али и заинтересовати многе друге којима литература оваквог типа лежи или је потребна за даља истраживања – наводи академик Влаховић.

А у књизи је место нашла, као допринос представљању Јадовника, и једна наша прича у „Политици“: напис „Имућна Аничића кућа са тринаесторо чељади“, о вредним и сложним домаћинима с јадовничких пространстава који имају 80 хектара имања и готово 200 грла крупне и ситне стоке.