Од наших из света 1,27 милијарди евра

Од наших људи с разних страна света у првом полугодишту 2014. године стигло нам је 1,27, а целе 2013. око 2,85 милијарди евра, казују подаци Народне банке Србије. Посматрано по земљама, највише дознака из иностранства у првих шест месеци, као и претходних година, стигло је из Немачке – око 30 одсто, затим из Аустрије – око 16 и Швајцарске – око 12 процената. Ове пошиљке новца, углавном наше дијаспоре, релативно су стабилан извор девизних прилива, напомињу из централне банке, јер најчешће стижу на адресе њихових рођака у Србији којим они плаћају свакодневне потрепштине.

Према рачуници економиста, од почетка овог века у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали. Да није било пошиљки девиза „драгих наших” из белог света, које редовно стижу од друге половине прошлог века, у Србији би се живело много скромније, а баук државног банкрота закуцао би нам на врата много раније.

Према доступним подацима 23 одсто становника наше земље има бар једног члана породице у иностранству, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света. Рачуница казује да непосредно или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи.

– Наша дијаспора, у поређењу са припадницима других народа ван матице, релативно је сиромашна, али редовно и за наше прилике обилно помаже своје најближе у отаџбини – тврди Александар Влајковић, из Управе за сарадњу са дијаспором. – Да није било тих пара, много тога данас у Србији не би било, дуговања за струју била би још већа, а приходи државног буџета знатно мањи.

Од почетка 2001. наовамо с разних страна у нашу земљу слила се огромна сума девиза, али су дознаке наших људи, по правилу, биле најредовније и најобилније, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.

– Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра – каже Ковачевић. – Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра.

Његов колега Владимир Гречић слаже се са оценом да се наша дијаспора не може сврстати у богатију, али је истина и да наши људи расути по „белом свету” не заборављају своје у земљи порекла. Гречић подсећа да је истраживање аналитичара Светске банке показало да је по просечном износу пристиглих дознака по становнику од 2000. до 2009. године, наша земља била на петом месту међу рангираних 155 држава.

Подаци Светске банке казују да је у првој деценији овог века од дијаспоре путем дознака у Србију стигло чак 43 милијарде долара и да су дознаке чиниле чак 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, од 2000. до 2010. у Србију је стигло 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција.

– Заузврат држава би тим нашим људима требало да помогне да опстану, бар да сачувају свој језик, културу и успомену на земљу из које потичу – сматра Александар Влајковић. – На жалост, не чинимо ни толико. – Искуство говори да новац у Србију шаље углавном старија генерација исељеника. Све више људи одлази, али је наша дијаспора све мања, јер асимилација чини своје.

Међу више од четири милиона људи српског порекла расутих по свету има много оних који би могли да допринесу препороду земље, каже наш саговорник. Упркос многим покушајима, мало о њима знамо. Досадашња настојања да се приволе да инвестирају у Србији нису дала очекиване резултате. Владимир Гречић каже да је недопустиво мало девизних дознака уложено у продуктивне инвестиције, које доносе доходак и отварају нова радна места.