У БиХ логика не помаже (1)

"Босна и Херцеговина подељено друштво и држава", наслов је књиге др Мирјане Касаповић. За др Ненада Кецмановића, оваква каква је, БиХ је "Немогућа држава". На наша питања о садашњости и будућности БиХ одговорила су три водећа политичара босанскохерцеговачког тријалитета – три националне заједнице у БиХ – председник Савеза независних социјалдемократа и премијер Републике Српске Милорад Додик, лидер Странке за БиХ и члан Председништва БиХ Харис Силајџић и први човек Хрватске демократске заједнице Драган Човић.

• Све вишенационалне државе су се распале, осим оних у којима је примењен консоцијацијски модел унутрашњег уређења. Да ли је то рецепт и за опстанак БиХ?

ДОДИК: Дејтонски споразум је зауставио рат у БиХ, због тога што је овим документом успостављен нови унутрашњи поредак са федералним и конфедералним елементима. Но, због лошег Вашингтонског споразума који је уредио односе између Бошњака и Хрвата све чешће се поставља питање шта и како даље. У том погледу наш став је јасан: подржавамо федерално уређење БиХ са Републиком Српском као федералном јединицом и подржаћемо договор да се и у другом делу БиХ формирају федералне јединице, јер је очигледно да Федерација БиХ не може успешно функционисати.

СИЛАЈЏИЋ: БиХ се неће и не може распасти. То није успело ни онима који су починили највеће злочине од Другог светског рата, те се то не може догодити данас када је оружани сукоб готово немогућ. БиХ, такође, није земља у којој је у потпуности препоручљива демократија по принципу "један човек – један глас", јер овде живе три народа са легитимним виталним националним интересима. Због тога, проблем није систем демократије о заједничком одлучивању три народа, већ мешавина територијалних и етничких критеријума у таквом одлучивању. Та мешавина је резултат гнусних злочина, укључујући и геноцид. Као су Уједињене нације у свом извештају о Сребреници јасно истакле: "Цивилно становништво није било случајна жртва својих нападача; њихова смрт или изгнанство је у ствари био циљ нападача на њих... Цивилно становништво босанских Муслимана је тако постало примарна жртва бруталних војних и паравојних агресивних војних операција Срба с циљем депопулације атрактивних територија које би онда биле попуњене Србима". Управо та комбинација територијалних са етничким принципима је главни темељ и циљ дискриминације. Та комбинација територијалног са етничким јасно крши Дејтон, с обзиром на то да Анекс 7 тог споразума – који гарантује повратак – није спроведен у ентитету РС. Од прератне популације од преко 46 одсто Бошњака и Хрвата, данас имате мање од осам одсто несрба у том ентитету. Неопходно је, због тога, БиХ уредити на систему истинских мутлиетничких регија и осигурати заштиту виталних националних интереса за све народе.

ЧОВИЋ: БиХ је вишеструко специфична европска држава која – уважавајући начин на који је настала, устав који има, традицију и културу коју баштине њени народи – треба да изгради своју унутрашњу организацију. Стога верујем да БиХ треба брзо кренути у уставне реформе како би добила устав који уважава колективна права њена три конститутивна народа и осигурава заштиту свих грађанских права у складу са постојећим конвенцијама. БиХ треба да буде снажно децентрализована држава организована на три нивоа власти. Верујемо да организација средишњег нивоа власти са четири федералне јединице (једна од њих је Сарајево као главни град – дистрикт) омогућава успостављање такве државе.

• Могу ли политичке елите три народа у БиХ доћи до минималне сагласности о основним вредностима заједничког живота, као темеља демократског политичног поретка и стабилности земље?

ДОДИК: Постоје различите концепције о БиХ и све покушавају да доминирају. Једна је, наравно, унитаристичко-централистичка, коју њени заговорници – бошњачке националистичке партије, Странка демократске акције и Странка за БиХ – крију под плаштом "грађанских принципа". На таквом концепту БиХ би морала да се одржава силом. А БиХ може да се одржи само договором, мада подељеност БиХ ни тада неће нестати. Јер, није овде, како се често представља, проблем у политичким елитама него у различитим историјама. У БиХ нема ниједног крупног историјског датума који има исто или приближно исто значење за Србе, Бошњаке и Хрвате. Три народа не осећају на исти начин БиХ. Овде су посреди анимозитети такви какви јесу и они се договором могу само ублажити и зато их не треба афирмисати као доминантан карактер односа.

СИЛАЈЏИЋ: Зна се шта су основне вредности, оне су договорене на међународном нивоу и о њима се не може додатно договарати. Те вредности су садржане у низу повеља које налажу систем демократије без дискриминације. Оне не дозвољавају решења попут забране кандидовања за члана Председништва БиХ Бошњацима и Хрватима који живе у РС и Србима из Федерације БиХ. Ти документи забрањују да глас посланика из РС вреди као два гласа из Федерације, што се у БиХ тренутно остварује кроз систем ентитетског гласања. Међутим, структуре из РС одбијају да примене ове основне вредности у БиХ. Када се договоримо о поштивању тих основних међународних стандарда, лако ћемо се договорити о другим питањима.

ЧОВИЋ: Верујем да представници три конститутивна народа могу доћи до заједничког договора о уређењу БиХ. Јасно је због амбијента којег тренутно имамо и улоге међународне заједнице да је помоћ спољних фактора неизоставна. Али док год ми у БиХ будемо веровали да ће нам решење донети неко са стране и да ће то управо "нама" ићи у прилог – грешимо.