У БиХ логика не помаже (2)

• Уместо да се најпре промени Устав БиХ, а затим траже решења у оквиру уставног уређења, овде се ради обрнуто – реформама се мења уставно уређење. Зар редослед потеза није требало обрнути?

ДОДИК: Овде логика не помаже, у БиХ је све нелогично. Овде свако има своју логику, не само три народа и њихове, често, квазиинтелектуалне елите, него и међународна заједница. Када се суоче сви ти различити интереси, онда се види колико је то комплексно питање.

СИЛАЈЏИЋ: Реформа полиције је услов за европске интеграције, па је логично прво задовољити тај услов. Такође, Устав БиХ јасно прецизира да се све надлежности које припадају ентитетима – попут полиције – могу пренети на ниво БиХ. То је урађено са реформом одбране и са другим питањима, тако да ни ова реформа не крши Устав, нити мења уставно уређење земље.

ЧОВИЋ: Да смо успели решити питање уставног уређења по мери сва три конститутивна народа, реформе би ишле саме од себе, следећи стандарде Европске уније. Како се о новом уставу до пре две године није смело ни причати, јер би били санкционисани као рушиоци Дејтонског споразума, логично је било постепено ићи у реформе. Тиме се поступно мењао и Дејтонски споразум. То нас, евидентно, није далеко одвело. Због тога, бар данас, сви морамо разумети да је апсолутни приоритет нови устав како бисмо се могли окренути будућности.

• Српске странке подржавају, а бошњачке се противе успостави хрватске федералне јединице. Води ли то БиХ у нова политичка трвења, поготово што прошлогодишњи "пакет" уставних промена, иако много "мекши", није усвојен у парламенту БиХ?

ДОДИК: Очигледно је да су Хрвати фрустрирани својим положајем у Федерацији БиХ, који је последица чињенице да је Фрањо Туђман – дајући приоритет питањима у вези са Хрватском – у Вашингтону направио аранжмане на штету Хрвата у БиХ. Ко год каже да је то трајно решење, а у Сарајеву очигледно мисле да је тако, ја му поручујем да се вара. Мени су њихови политички захтеви легитимни онолико колико и наши. Ми смо у фази разговора о новом Уставу БиХ, и то у битно промењеној атмосфери у поређењу са прошлом годином када је одбијен такозвани априлски пакет иза којег више нико не стоји. Све ћемо морати да радимо испочетка, а у том послу нама у Републици Српској она је приоритет и за нас је трајна категорија. БиХ ће бити онаква каквом је договоримо или ће кренути у распад.

СИЛАЈЏИЋ: "Априлски пакет" је био изузетно лош за интересе БиХ, јер је гарантовао гашење свих државних институција на основу воље само 23 одсто Парламентарне скупштине БиХ. Такво решење би довело до дестабилизације БиХ, па и целог региона. Што се тиче федерализације, такав концепт, поготово по етничким линијама, довео би до поделе БиХ, јер, по међународном праву, федералне јединице имају право на отцепљење. Штавише, понуде из РС хрватским странкама да инсистирају на "хрватској" федералној јединици су неискрене јер искључују могућност мењања граница тог ентитета. Такво решење би традиционално већинске хрватске територије, попут Дервенте, Босанског Шамца и других, оставиле ван те "хрватске" федералне јединице.

ЧОВИЋ: Хрватске странке су усагласиле начела уставних реформи. Та начела остављају могућност широког компромиса. Али основу тих начела чине три нивоа власти у БиХ са извршном, законодавном и правосудном власти. Хрвати су казали да су неодржива садашња два ентитета, што значи да средњи ниво власти не може имати мање од три федералне јединице. ХДЗ БиХ верује да бројка четири може окупити све око преговарачког стола. Већи број федералних јединица није прихватљив, јер доводи до нерационалности у функционисању. Договорили смо, по мом мишљењу, једно веома битно начело – начело дисконтинуитета територије при успостављању федералних јединица.

• Класична већинска демократија у вишенационалним државама, тврде многи теоретичари, није могућа. Ради чега се, упркос томе, неретко инсистира да БиХ иде у смеру супротном од ових искустава?

ДОДИК: Сведоци смо да народи у вишенационалним државама, чак и чланицама Европске уније, нису одустали од захтева за своја политичка права. Све оне који нас покушавају уверити како све морамо дати – малтене и саме себе – да би нам сутра било лепше у Европској унији питам: Ако је Европска унија тако добар одговор за све, зашто не реши проблем Белгије, Шпаније, Шкотске и других земаља у којима постоји дуга политичка подељеност која се свела на захтеве појединих народа за сепарацију? Значи, није тачно да је Европска унија одговор на сва питања. Тачно је да је одговор на сва отворена питања договор који ће омогућити сваком да се овде осећа сигурним и да иза тога договора стоји. Истина је да Европска унија може дати неке стандарде који ће побољшати живот, али мора имати основ за то. Ако ми у БиХ не направимо тај основ, џаба нам онда Европска унија.

СИЛАЈЏИЋ: Ниједна странка из Федерације није никада заговарала принцип класичне, већинске демократије. БиХ је специфична држава, и мора у свој уставни поредак унети специфична решења. С тим у вези, заштита виталних националних интереса мора бити осигурана, али систем мора функционисати. Блокаде, поготово оне које се не тичу тих интереса и које су базиране на етнотериторијалном принципу, не постоје ни у једној вишенационалној земљи, па се ти пропусти морају исправити.

ЧОВИЋ: Теорија оставља могућност за различите приступе успостављању државе и њене администрације. За БиХ је најважније да нађе меру између колективног (три конститутивна народа) и грађанског. На тој равнотежи БиХ може успешно функционисати. Тражити решења која не уважавају начела воље конститутивних народа је бесмислено, јер таква држава је осуђена на бављење сама собом. Због тога још једном наглашавамо, како бисмо што пре изашли из садашњих проблема где свако питање почива на хипотекама прошлости, нужно је одмах решити дугорочно уставно уређење БиХ и то по мери три конститутивна народа. Да би дошли до овог трајног решења, представници три конститутивна народа морају разумети да је нужан консензус и да је БиХ немогућа ако сва три конститутивна народа нису задовољна. О овоме посебно морају водити рачуна најбројнији.