Нови правила за банкрот држава

Група од више од 400 водећих светских банака, инвеститора и трговаца државним хартијама од вредности, договорила се прошлог петка да промени начин опхођења према земљама на ивици банкрота, одузимајући право вета онима који одбију да учествују у реструктурирању државног дуга, пренео је Ројтерс.

По новом, трочетвртинска већина власника обвезница несолвентних држава биће у могућности да обликују услове реструктурирања дуга (продужење рокова наплате, смањивање главнице...). Ове измене биће обавезујуће за све власнике државних хартија од вредности, укључујући и оне који гласају против реструктурирања. Међународно удружење међународног тржишта капитала (ICMA) одлучило се на ове промене да би се спречило понављање драме настале иза „селективног” банкрота Аргентине крајем јула.

Аргентина се,иначе,  обратила Међународном суду правде у Хагу ради мишљења како да тужи америчку владу. ММФ је упозорио да недавна одлука њујоршког суда против Аргентине може угрозити будућа договарања несолвентних држава (има их најмање седам у овом тренутку) с повериоцима. Грчка и Белизе најавили су купцима државних обвезница да у случају евентуалних будућих спорова признају само надлежност домаћих судова... – Ово је само део лавине међународних реакција прошлог месеца, пошто је пресуда америчког федералног судије Томаса Грајсеја (84) гурнула другу најјачу у економију Латинске Америке у „селективни” банкрот.

Да подсетимо, Грајсејовом пресудом Аргентини је наложено да у целости исплати потраживања два спекулативна фонда који су одбили да учествују у реструктурирању државног дуга, и то истовремено кад намирује приспеле обавезе према огромној већини помирљивијих повериоца – крајем јуна.

Буенос Ајрес је претходно код банке „Њујорк Мелон” положио 539 милиона долара како би 30. јуна на време исплатио пристигле камате поменутој већини поверилаца, међу њима и Џорџу Соросу. Судија Грајсеј истовремено је забранио банци „Њујорк Мелон” и другим америчким банкама да помогну Аргентини да испоштује рок исплате споменутих камата и наложио потрагу за имовином те земље у иностранству за случај да Буенос Ајрес одбије да исплати спекулативне инвеститоре по номиналној вредности обвезница које су својевремено купили.

Пошто је прошао додатни рок од месец дана за договор Буенос Ајреса с америчким спекулативним фондовима, а помирљивији инвеститори нису добили очекивану камату, та земља је склизнула у „селективни” банкрот.

После тога, Аргентина није устукнула пред правоснажном одлуком америчког Федералног суда, чију је надлежност прихватила кад је у време кризе, почетком миленијума, странцима нудила хартије од вредности.

За почетак, забранила је рад банци „Њујорк Мелон” у Аргентини и најавила да ће повериоце убудуће исплаћивати преко Националне банке у Буенос Ајресу. Затим се обратила суду у Хагу, оптужујући судију Грајсеја да је „агент спекулативних интереса”, а САД да саучествују у дестабилизацији латиноамеричке државе.

„У Америци не постоји владавина закона. Како амерички суд може да спречи  исплату обавеза по обвезницама које су власништво трећих субјеката?” упитао је  Хорхе Капитанић, шеф кабинета аргентинске председнице Кристине Киршнер.

Реагујући по упиту швајцарске банке УБС и низа других власника аргентинских хартија од вредности, Међународно удружење за свопове и деривате проценило је почетком августа да је Аргентина ипак у стању „банкрота” јер 30. јуна повериоцима није исплатила камате!

Шта даље бива са 29 милијарди долара страног новца уплетеног у бизнис са старим аргентинским обвезницама? Како ће убудуће реаговати друге државе које су према проценама америчких кредитних агенција на ивици банкрота?

Те две дилеме и пркосни став Аргентине да „ствар тера даље”, нагнали су међународну банкарско-финансијску елиту да прошлог петка промени будућа правила договара о банкроту држава.

Одлука Међународног удружења тржишта капитала надјачала је одлуку њујоршког суда, оценио је Лејланд Грос, генерални саветник ICMA.

Жилави отпор Аргентине исплатио се – бар када су будући банкроти у питању. За сада није јасно како ће се расплести преговарачка драма Аргентине и два америчка спекулативна фонда? Као ни колико ће година (несолвентним) државама бити потребно да развију технике задобијања наклоности потребне већине страних поверилаца за „шишање” дугова.