Отпор неравноправности

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. септембра. "То није кривично гоњење него пристрасно прогањање", узвикнуо је црначки политичар и свештеник Џеси Џексон, обраћајући се учесницима највећих антирасистичких демонстрација у САД последњих година. Масу већу од 10.000 људи, а по неким проценама и неколико десетина хиљада, окупило је јуче у малом месту Џина, у Лујзијани, истоветно осећање – да је "правда обојена", да овдашње правосуђе показује знатно већу строгост према црначкој мањини него према белачкој већини.

Повод је, да подсетимо, био низ драма, које су почеле још прошле јесени у локалној средњој школи. У главним и најкраћим цртама: прво је група белих ученика истакла три вешала (симбол линча црнaца у време расне сегрегације) да би тако показала да само они имају право да се окупљају испод дворишног храста. Неколико месеци касније шест црних ђака је претукло једног белог вршњака. У првом случају – изгредници су кажњени тродневном суспензијом с наставе, у другом – виновници су, како се јавља, избачени из школе и оптужени за покушај убиства.

Сличних инцидената има и у другим америчким крајевима, али је тек "Џина шест" (по броју оптужених) изазвао масовну мобилизацију, па се аналитичари упињу да одгонетну у чему је "посебна запаљивост" овог случаја. Слажу се махом да је то била "кап која је прелила чашу", пошто су се нагомилали примери неуравнотежености у правосуђу. Док црнци чине 16 процената америчке младежи, међу затворенима је њих чак 38, известио је недавно Национални савет за сузбијање криминала и делинквенције…

Окупљању гневних из разних крајева САД допринеле су и неке локалне околности. Међу 3.000 мештана Џине, белаца је 85 одсто, а извештачи јављају да се у њој задржао поприличан ниво "тихе сегрегације", с расно раздвојеним насељима, гробљима па и берберницама. То место је у Лујзијани, у чијем је Њу Орлеансу од урагана Катрина страдало понајвише сиромашних црнаца, добрим делом због неблаговремене или "немарне" акције Агенције за хитне интервенције, што још одржава слутње да се радило о "селективној небризи".

Поједини хроничари указују и на "дугу равнодушност" великих медија према "ситницама" у Џини. До јучерашњег великог протеста је дошло тек када су црначке радио-станице и мреже интернетске комуникације разгласиле узнемиравајуће појединости и под геслом "Е, сад је доста", позвале на масовне демонстрације, истиче коментатор "Вашингтон поста". Сличну мобилизацију раније су подстакли електронски медији чији су програми намењени Латиносима (дошљацима из Латинске Америке) да би се пружио отпор нацртима закона који су доживљени као антиимигрантски", па познаваоци оцењују да је дошло до "наглог раста утицаја алтернативних средстава комуникација".

Становници Џине понављају да своје место виде као "расно хармонично" и "неоправдано, спољним новинарским претеривањима, стављено на стуб срама". Грађани који тако виде ствари "западају у самозаваравање", истиче се у уводнику "Лос Анђелес тајмса", који поменутима препоручује "унутрашње преиспитивање".

Окружни надлежници се од примедби за "неуравнотеженост поступака" бране и податком да су "оптужнице против шесторице црначких тинејџера ублажене тако да се више не терете за покушај убиства него само за наношење телесних повреда". Критичари напомињу, међутим, да је до тог обрта дошло тек кад је "пукла брука", и кад се против правосудне престрогости у случају "Џина шест" дигла "цела земља".