Некима се чини да је чаробњак

Каже се „човек злата вредан”. За Звонимира Јанковића, кога ипак сви ословљавају са Звонко, свакако важи ова народна, мада о њему може да се прича и као човеку вредном дијаманата. Најновији у ланцу његових изума јесте детектор дијаманата назван „алдијан”. И док се свет на два континента, европском и аустралијском, распитује за услуге нашег човека, Звонимир, иначе пуковник у пензији, са образовањем из електротехнике и телекомуникација, у пракси, на широком терену, испробава апарате и – одмара се у свом омиљеном Кладову. Ту смо га и затекли с мноштвом питања: пре свега зашто га привлачи „трагање” за благом, племенитим металима због којих су најлепше даме планете спремне да се баце у загрљај „правог” мушкарца, посебно ако „располаже” дијамантима и златом. Знатижељни, питамо да ли га је у свет изума детектора нај-нај руда „гурала” чежња за богатством.

 – Не знам прави одговор, али сећам се да је све почело кад сам као дванаестогодишњи дечак помоћу кристала направио детектор којим је моја дружина могла да хвата Радио Букурешт, Лондон и Москву педесетих када су само ретки имали радио-апарат. Круна свега била је што смо тако једино ми могли да слушамо шта је имао да нам пренесе легендарни новинар емигрант (тадашње Југославије) Грга Златопер! (Старији знају те чувене прве прекоморске извештаје са Запада, из слободе и демократије…„Овдје Глас Америке, говори вам Грга Златопер”, о. а) – узвраћа Звонимир и наставља причу, тврдећи да све што је деценијама касније истраживао и иновирао полази од тог првог сазнања о моћима кристала, галенита, руде олова.

Своју професионалну војничку каријеру испреплео је са истраживачким радом, јер се током војниковања бавио телекомуникацијама, а почетком седамдесетих знање допунио облашћу примењене математике у електроници. Пре свега за проналажење воде, нафте, гаса, руда, минерала и сваког једињења до дубине од 8.000 метара под земљом.

– Технологија је усавршавана последњих двадесет година. Недавно је успешно тестирана пета генерација уређаја која омогућава претраживање до осам  километара под земљом или морем. Претходна четврта генерација уређаја је могла да мери оно што се налази до пет километара под земљом. Технологија је ефикасно примењена на више од три хиљаде мерних тачака код нас и у свету и за сваку од њих постоји документација. Ова технологија омогућава да се одреди локација која је оптимална да се на њој ураде истражне бушотине. Могуће је одредити концентрацију метала у руди или прогнозирати квалитет нафте. Правилном применом ове технологије у Србији сигурно би се направили велики позитивни ефекти за нашу земљу –додаје Бранко Кецман, колега по изумитељском прегалаштву и пријатељ Звонимира Јанковића.

Детектор дијаманата „алдијан” Звонимира Јанковић Звонка, члана САИН (Српске академије иноватора), кажу упућени, представља јединствен изум у свету за откривање дијаманата, драгог и полудрагог камења. Јанковић је већ одраније познат по изумима „геосолар” и „радијан” за детекцију других рудних тела као што су минерали, нафта, вода, експлозив, загађивачи животне средине.

Од Кецмана дознајемо да је много анегдота везано за Звонка и његов рад и истраживање на терену. Рецимо, једном приликом Звонков тим је снимао терен у Русији, у руднику Сибаи, где ваде бакар и злато. Ту постоји велики коп пречника два километра и дубине више од 500 метара. Рудник има и подземну експлоатацију. Када су се Звонко и другари спустили у јаму затекли су рударе са аутоматском „бушећом гарнитуром” који су тражили златну жицу и обављали потребне радове за то. Звонко им је рекао да се врате ходником назад 30 метара и да с тог места избуше нормалан тунел на већ постојећи и да ће на 18 метара у том смеру пронаћи руду с богатим садржајем злата. Послушали су га и пронашли злато! Уследили су коментари Руса, у стилу: „Види, богати, Србин све погодио” или „Овај Србин је чаробњак из Оза” и слично.

А да ли је Звонимир богат човек када је тако близак са драгоценим „камењем”?

– Богат сам духом, задовољан породицом, ћерком, сином и њиховом децом. Имам троје унучади. Материјално богатство није ме „водило” стазама којима сам ишао, и финансијска накнада добро ће доћи, ако и када дође – спремно одговара Јанковић.

Вели да су га звали Аустралијанци из централног дела континента и седишта недалеко од Сиднеја, па произвођачи опала...

– Питао сам Аустралијанце како налазе опал. Рекли су ми да добијају концесије са много хектара земље и опал копају тамо где се заустави далеко и произвољно бачени камен! Знам да могу својим детектором да им укажем на микролокацију где се налазе резерве опала, али не могу да путујем тамо под старе дане. Нека пошаљу своје људе на подучавање и то је изводиво, ако желе да имају користи од мог детектора – каже Јанковић и још једном враћа на прво питање о –богатству.

– Не очекујем богатство под старе дане и не треба ми. Од пре 15 година лутам сам, без супруге која је умрла, и радим на својим апаратима. То је сада мој живот, док је здравља... – не посустаје иноватор.

-------------------------------------------------------------------------------

О „алдијану” стручно

Нови изум „алдијан” спада у породицу уређаја за електромагнетну проспекцију, ради на ниским фреквенцијама, може да детектује елементе  природног система који се као слободни елементи или као једињење с другим елементима налазе у дијамантима, мењајући им физичке особине.

„Алдијан” има две врсте сигнал-генератора, с врло осетљивом поделом фреквенција (микрохерци), а нарочито с подесивом јачином и обликом излазног сигнала. Овога пута магнетни сензор је изражене осетљивости и самоподешавајуће ширине спектра фреквенција интерферентног поља. Емитер-трасер је посебно конструисан и прилагођен за ову намену. Може да исијава сноп тражења ширине од четири до 20 милиметара. Извори за напајање су стандардни, електроенергија 220 волти или аку-батерија од 12 волти с претварачем. 

Принцип рада заснива се на исијавању електромагнетних таласа на подешену фреквенцију дијаманата преко емитер-трасера, формирајући сноп од четири до 20 милиметара, а затим помоћу магнетног сензора на коме је такође фреквенција подешена, детектује   интерферентно поље где се дијаманти налазе.

Изумом се могу открити и објекти напредне „стелт” технологије чија је база заснована на новим напредним материјалима са основом угљеника. С обзиром на то да дијаманти из класе Д садрже чист, стопроцентни угљеник, а да остале класе (до класе З) имају примесе других елемената, било је неопходно да се дефинише питање препознавања кристалне структуре, како у процесу тражења не би дошло до лажног одраза.

 -------------------------------------------------------------------------------

„Алдијан” за сада тајна антверпенске берзе

Стручни тим Српске академије иноватора боравио је у Антверпену у радној посети берзи дијаманата, током јула ове године. Антверпенска берза дијаманата највећа је у свету, са 70 одсто годишњег промета од   целокупне светске трговине   дијамантима. Тим су чинили потпредседник академије др Рато Нинковић, извршни директор Елбрус Созанов, директор пројекта др Нина Нинковић и пројект-инжењер Илија Ботић.

Наши стручњаци су са домаћином Каримом Отом, да се стручно изразимо, детектовали елементе у дијамантима од класе Д до класе С, као и црног дијаманта, најтврђег елемента природног система.

– Имали смо прилику да у руци држимо дијаманте разних величина, а најфасцинантнији је био онај од 140 карата, чија се вредност у сировом саставу процењује на 2,5 милиона долара – каже Нина Нинковић, жалећи што у овом тренутку не сме да говори о детаљима детекције јер су они део пословне тајне Антверпенске берзе. Она је најавила да ће резултати бити доступни јавности када се објави научни рад на тему детектора дијаманата „алдијан”.