Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мајстор за брушење тениских драгуља

Мајстор за брушење тениских драгуља

Никола Пилић није седео скрштених руку ова два дана у "Београдској арени". Бодрио је наше тенисере на терену, упозоравао их да не подлегну нервози, шалио се са онима на клупи, разговарао је с њима о дешавањима на терену... У тренутку када мушка тениска репрезентација Србије против Аустралије бије битку да догодине буде у Светској групи Дејвисовог купа, међу 16 најбољих на свету, најмање је важно да ли је признати тренер саветник у нашем тиму или његов селектор из сенке. Наши репрезентативци су у прилици да се бар неколико дана напајају са извора искуства и педагошког умећа јединог стручњака који је у Дејвисовом купу тријумфовао с две селекције и некадашњег успешног играча.

Сензационално је одјекнуло уочи недавног Међународног првенства САД да прихвата позив породице Ђоковић да буде саветник српске репрезентације у дуелу са Аустралијанцима. Томе је кумовало дугогодишње пријатељство с нашим најбољим тенисером и његовим родитељима, започето крајем 1999, када је Новак Ђоковић, на препоруку своје тениске мајке Јелене Генчић, с дванаест и по лета отишао у Пилићеву школу у Минхену.

Пилић је рођен 27. августа 1939. у Сплиту где је и одрастао. Старији љубитељи тениса га памте као југословенског репрезентативца и вишеструког државног првака, финалисту "Ролан Гароса" 1973, полуфиналисту Вимблдона 1967. и финалисту 1962. у пару с Бором Јовановићем, победника у дублу на Међународном првенству САД 1970. са Французом Пјером Бартеом...

Жене се сигурно сећају да је припадао "згодној осморици", најлепшим спортистима свог доба. Срце му је освојила само Миа Адамовић, с којом је у браку четири деценије. Имају кћерку Данијелу (35), новинара, и сина Николу (31), архитекту, запосленог као менаџер у очевој тениској академији. Сви живе у Минхену.

– У Сплиту сам завршио средњу бродарску школу. Желео сам да се упишем на Правни факултет у Загребу. Тамо нисам успео, али јесам у Новом Саду. На срећу јер сам ту, на шеталишту, срео Миу. И, ево, она сада слуша наш разговор и добацује како се тада "закопао". Имао је тада 19 година. Она је две године млађа од њега. Он је градио тениску каријеру, а она глумачку. Била је члан Атељеа 212. Ушли су у брак десетак година касније. У свему се допуњавају, што је веома важно. Она му шири културне видике, а он њој спортске...

Други део тениске каријере је посветио тренерском послу. Још као играч је почео да ради са осам година млађим Жељком Франуловићем, такође југословенским репрезентативцем и великим ривалом. С младом селекцијом Немачке је био првак Европе у дворани, а од 1983. је 16 година био селектор сениорског тима с којим је освојио Дејвисов куп 1988. (победа над Југославијом у полуфиналу у Дортмунду с 5:0), 1989. и 1993.

Селектор Хрватске је постао 2000. када је она практично била у трећој светској лиги (Друга група Евроафричке зоне). С њом је претпрошле године тријумфовао, иако му је Хрватски тениски савез често замерао што живи у Немачкој. Говорило се да ће 2006. да га наследи Горан Иванишевић који је изјавио да уколико постане селектор не жели тутора, то јест да му Пилић буде саветник. Пилић се повукао с тог места, а Иванишевић још на њега није дошао.

Наш селектор Богдан Обрадовић, који је именован недавно, после оставке Дејана Петровића, није имао ништа против да сарађује с Пилићем. Тако је ових дана истински човек тениса у тренерци са српским грбом. То што му је колико јуче на спортској опреми била шаховница имало је и негативне коментаре у хрватској јавности.

Његова друга кућа је његова тениска академија која је произвела сијасет успешних играча.

– Једини сам тренер на свету који је у првих сто на светској ранг-листи увео четрдесет ученика. Новак Ђоковић је 39.

Последњи у том низу драгуља које бруси јесте Летонац Ернестс Гулбис, који је годину млађи од нашег најбољег тенисера, а на листи је 59. (био и 56). Следећи изазов за Пилића су Ђоковићева браћа Марко (16) и Ђорђе (12)...
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.