Удовички: Етички кодекс и за државне службенике

Посланици српског парламента расправљали су јуче о изменама четири закона из области државне управе, које не доносе суштинске промене, али, како је рекла ресорна министарка Кори Удовички, представљају почетак озбиљних реформи које ће омогућити професионализацију и деполитизацију у државној служби. Посланици владајуће коалиције, али и опозиционари, нису имали већих примедаба на предложена решења, а сви су изразили наду да ће суштинска реформа државне управе бити спроведена.

Образлажући предложене законе, Удовички је, између осталог, навела да се изменама Закон о платама јавних службеника усаглашава са недавно усвојеним Законом о раду у делу који се односи на минули рад, па ће и државни службеници имати право на обрачун минулог рада само код последњег послодавца. Према њеним речима, изменама Закона о државним службеницима прецизиране су процедуре за објављивање јавних конкурса по којима ће они бити бирани. Новина је, како је рекла министарка, и прецизирање стручног усавршавања јавних службеника, па ће то убудуће бити њихово право, али и обавеза. Програме усавршавања доносиће, објаснила је, надлежни министар, а на основу мишљења високог службеничког савета. Стручно усавршавање биће могуће и кроз стажирање у иностранству, а поред усавршавања, како је рекла Удовички, прописано је и доношење етичког кодекса, прецизирано оцењивање државних службеника, чиме се „успоставља хијерархија и директнија дисциплинска одговорност”.

У дебати се више говорило о акционом плану за суштинску реформу државне управе, чија израда је у току, и о томе шта треба урадити да бисмо добили професионалну, ефикасну и знатно мању администрацију, него о конкретним законским решењима. Министарка Удовички захваљивала је посланицима на сугестијама, а од Олгице Батић (ДХСС) затражила и да јој достави своју дискусију у писаном облику, јер би могла побољшати акциони план.

Батићева је, ипак, имала и нека питања за министарку, а интересовало ју је какав механизам ће бити примењен да би се смањио број запослених у државној управи за пет одсто у наредне три године. Удовички је одговорила да, уколико се искључе јавна предузећа, број запослених у јавној управи „не одскаче толико, као што се верује, могуће је да постоји једна сива зона људи који су ту по уговору. Због тога, додала је, ти бројеви неће бити велики, „морамо се ослањати на природан одлив и, ту и тамо, пакете при реструктурирању и функционалној реорганизацији”.

Изразивши наду да су ови закони корак ка реформи, Снежана Маловић (НДС) рекла је, између осталог, да није добро линеарно смањивати број запослених и, по истом принципу, њихове плате, јер се тако неће остварити сврха реформе јавне управе, нити ће она постати ефикаснија.

Дубравка Филиповски (НС) похвалила је решење по којем заштитник грађана мора да да своје мишљење приликом разрешења државног службеника. За Милисава Петронијевића (СПС) најзначајнија промена јесте успостављање новог система усавршавања, „то је највећи корак ка реформи јавне управе”.

Нова странка је, како је рекао Зоран Живковић, поднела 13 амандмана, наводећи да Србија данас има чиновника довољно за две државе, те да је неопходно отпустити око 15 одсто запослених у државној управи. Према његовој оцени, „нема реформе управе без 20 одсто нижег фонда за бруто плате”.

----------------------------------------------

СКУПШТИНСКА ПОЛЕМИКА

Стефановић (ДС): Ми смо за вас гласали из Бодрума

Мартиновић (СНС): По ком критеријуму је Борко примљен у државну управу?

Борислав Стефановић (ДС) оценио је да се са ова четири закона мењају „статус, природа, боја, мирис и укус начелника округа”, истакавши да је тако потврђена његова теза да „ова влада и око цртице из нашег друштвеног живота прави огромне слонове, које некад црта кредом, а некад воденим бојицама, као сада”. Стефановић се обратио министарки речима: „Ви сте стручна жена. Ми смо за вас гласали и из Бодрума, тога се сећате. Потомак сте великог човека Лазара Удовичког и не знам шта би вам он рекао да вас види у овој влади, мислим да не би био срећан. Ово немојте схватити лично, ово је опсервација у знак поштовања према њему.”

Стефановић је критички говорио о томе што начелници постају функционери „у земљи у којој је превише функционера” и питао каква је разлика у оцењивању службеника по новом у односу на досадашње, додавши – „никаква”. Кори Удовички му је одговорила да нико није рекао да је ово важан сет закона, али „важно је да грађани знају да ће се кључне измене Закона о раду примењивати и на државне службенике”.

Одговарајући на Стефановићеве примедбе, Александар Мартиновић (СНС) питао га је по ком критеријуму је он примљен на посао у државној управи, осим „припадности тадашњој владајућој партији”? Стефановић је одговорио да је дипломирао на Правном факултету у Новом Саду са 28 година, да је примљен на конкурсу на коме су професори универзитета оцењивали кандидате и да тада није био члан ДС-а. Мартиновић се запрепастио што је Стефановић дипломирао са 28 година, истакавши: „Ја сам са 27 година био магистар правних наука и ви мени хоћете да кажете да тад није било политичких намештаљки.” Стефановић је одвратио: „Дипломирао сам са 28 година, али уважени колега треба да зна да сам имао мали интермецо због његове власти од два рата у којима сам учествовао.”