Српска математика цењена у свету

Стање у српском образовању није тако црно као што се чини: Србија је, на листи поређења свих образовних система 148 држава, заузела 34. место у категорији високо образовање. Универзитет у Београду је напредовао на најпрестижнијој ранг-листи најбољих универзитета на планети. Ове позиције би биле још више да се приликом прављења листа не узимају у обзир понекад и крајње чудни критеријуми.

Овако проф. др Милан Поповић, проректор Универзитета у Београду и саветник министра просвете, види тренутну позицију нашег високог образовања, уз напомену да се у свету прави десетак ранг-листа, а да се од 22.000 универзитета на планети рангира од 500 до 1.000 најбољих.

На свим листама је већ годинама апсолутна доминација америчких универзитета, попут Харварда, Берклија, МИТ, Принстона и Стенфорда, а међу првих 10 обично су и британски Кембриџ и Оксфорд. Међу првих 500 на најпознатијој листи – Шангајској, обично је чак 150 универзитета из САД.

– На Шангајској листи је Источна Европа прошла катастрофално, јер се углавном форсира енглеско говорно подручје, запостављају се друштвене науке, а важан критеријум је и број нобеловаца којим се може подичити ретко који универзитет из овог региона – објашњава др Поповић.

Београдски универзитет је напредовао на овој листи, испред нас су Московски универзитет Ломоносов (84) Карлов универзитет у Прагу (274) и Атински универзитет (321), док су иза нас и Љубљана и најбољи турски и индијски универзитети, а познато је да те земље много улажу у високо образовање. Загребачког свеучилишта ове године нема на Шангајској листи.

Пример за неравноправну образовну трку је и Тајмсова листа, коју обавља недељник „Times Higher Education”, а на којој нема ниједног универзитета из Србије. Тешко је да ће се и наћи у скорој будућности, додаје др Поповић. Неки од критеријума су на пример – број наставника са страним држављанством, однос броја страних и домаћих студената, приход по наставнику... Примера ради, у Швајцарској је 80 одсто страних студената, па је логично и да се ова земља високо котира на „Тајмсовој” листи, док Србија тек прави планове како да привуче стране студенте.

Оно у чему је Србија добра, без обзира на критеријуме и то што нема наставнике које су добили Нобелову награду, јесу природне науке, пре свега математика, а од ове године и физика је добила светско признање. Наиме, Србија се налази на 55. месту по квалитету образовања у области математике и других природних наука, на листи од 148 земаља, а на 66. по квалитету научно-истраживачких институција.

На Шангајској листи, српска математика се налази већ другу годину заредом, иако је, истина, пала с пласманом од 151. до 200. места (2013. године били смо смештени између 101. и 150. места), а ове године међу најбоље је ушла и српска физика (такође ранг између 151. и 200. места).

На већини листа налази се само Универзитет у Београду, док се други универзитети из Србије први пут помињу на URAP листи, коју формира Технички универзитет из Анкаре. Овде су главни критеријуми број радова у реномираним међународним часописима и број цитата у претходних пет година, као и сарадња са ауторима са страних универзитета. Ту су рангирани и Новосадски, Нишки и Универзитет у Крагујевцу,

– Током рангирања универзитета наилазили смо и на неочекиване проблеме јер научници заборављају, некада намерно, некада несвесно, да наведу којем универзитету заправо припадају. Тако смо на листама за прошлу годину имали рангиране Војномедицинску академију, САНУ, Клинички центар Србије или Клинички центар Војводине, што значи да ти бодови нису отишли универзитетима у Београду или Новом Саду како је требало да буде – објашњава др Поповић и додаје да је то случај са SIR листом, коју прави „SCImago Research Group” из Шпаније.

Део приче о чудним критеријумима је и CWUR листа, коју формира „Center for World University Rankings” из Саудијске Арабије, где је једино БУ рангиран и то на 809. месту. Професор Поповић, који је био и декан београдског Електротехничког факултета, објашњава да се рецимо 25 одсто оцене коју добија један универзитет базира на основу броја дипломаца који се налазе на важним руководећим позицијама у светским топ-компанијама, а по пет одсто носи број интернационалних патената или број радова и публикација у квалитетним и у врло утицајним часописима…

Приватни универзитети из Србије су једино рангирани на листи која мери видљивост на светској мрежи, а ту се појављују Унион, Сингидунум и Мегатренд. Оно што је свет препознао да у нашем образовању не ваља и на чему ваља радити јесте стручно усавршавање наставника, где се налазимо на 140. месту (од 148 земаља), затим доступност истраживања и обука (121. место), као и квалитет школа менаџмента (114. место).