Шкотска у срцу Србије

Како се човек осећа кад му се земља распада, чак и када је унапред уговорено да се развод – ако већ мора – обави цивилизовано, као што ће то можда бити случај са Енглезима и Шкотима.

Овде смо за протеклих двадесетак година доживели и крвави и плишани разлаз, а оба су болела.

Сада је дошао ред на Шкотску јер ће, према најсвежијим анкетама, на референдуму 18. септембра већина Шкота можда гласати за отцепљење од Велике Британије. Читаоци „Политике” бурно су и емотивно реаговали, као да је Шкотска у срцу Србије.

„Што сте ужаснути, није то ништа страшно“, ликује један од читалаца који су коментарисали вест да је Лондон у шоку и да прогнозе говоре у корист отцепљења Шкотске. Други призива бога и моли се да успе референдум и да Шкотску „Србија прва призна као независну државу”. Време је да мечка заигра и пред њиховим вратима, закључује у истом духу још један срчани „српски Шкот”.

Лондон је у прошлости с ниподаштавањем примао аргументе Београда да је прекрајање граница на силу нешто попут ампутације дела тела. Али кад је у питању Велика Британија, Лондону се чини да би мирни, договорени разлаз био раван катаклизми. Градоначелник Лондона и главни претендент за новог лидера торијеваца у драматичној колумни ламентира да ће сви Британци „ходати мртви”, јер ће „наш идентитет бити убијен”. Борис Џонсон упозорава да ће то бити равно самоповређивању, ампутацији, гиљотини…која ће учинити да међународни фактори и ривали почну с презрењем да гледају на оно што је остало од некадашње империје.

Пројекат премијера Шкотске Алекса Салмонда, је деструктиван, упозорава Борис Џонсон. А како ли би тек назвао шкотске лидере да су се на силу отцепили без претходног договора и референдума.

За разлику од Косова које се на силу отцепило уз подршку Велике Британије i многих других земаља, Единбург је своју жељу за разлазом договорио са Лондоном и провериће je на референдуму. Као што је то био случај са Црном Гором када се одвајала од државне заједнице Србија и Црна Гора.

Милом или силом, разлаз боли. Лондону није било мрско што се Косово на силу отцепило. Не би требало да се љути што поједини „међународни ривали” с радошћу ишчекују шкотско плишано отцепљење. То што ће Велика Британија морати да промени име, заставу, химну, симболе, границе, само је део колатералне штете коју смо ми претрпели. Али с далеко тежим, људским жртвама.

Многи наши људи знају како им је кад дођу пред цариника и покажу пасош, а овај не уме да их пронађе у регистру држава света. И гле чуда, и друге, срећније и моћније државе сада би можда могла да снађе слична судбина.