Србија је добро место за улагање

Кинеска привреда је почев од 2008. такође била под јаким негативним утицајем светске финансијске кризе. Од њеног самог избијања привредни раст је у већем делу света јако опао. На тржишту, и то не само финансија, већ и привреде, дошло је до панике и страха од већег негативног утицаја кризе. У иностранству је створен утисак да Кина није потпала под јак утицај кризе због тога што је брзо почела да се опоравља. Већ у другом кварталу 2009. године почео је опоравак. Било је много разлога за то. Не могу све факторе сада да наведем. Истичем само два за која мислим да су значајна. Један је тешка економска криза која је у периоду 1997–2002. захватила готово све азијске земље. То је било болно искуство за Кину и за друге азијске земље. Међутим, Кина је извукла поуке из те кризе, каже у интервјуу за наш лист Џоу Сјаочуан, гувернер Народне банке Кине одговарајући на нашу оцену – да се његова земља много боље изборила с актуелном кризом од других.

– У финансијама и привреди извршене су бројне реформе и брз излазак из кризе показао је колико су на здравим основама и привредни и финансијски систем. Поред тога Кина је врло брзо реаговала на избијање кризе 2008. Ми смо већ у новембру те године извршили радикалне финансијске и монетарне промене. То је било најбрже реаговање у свету. Промене су биле суштинске. Не формалне.

Каква је улога у томе била Народне банке Кине?

Основно за нас је да истрајемо и наставимо реформе које спроводимо у финансијском и монетарном систему. То значи да кроз редован рад, кад нисмо у кризи, отклонимо недостатке и спречимо да кризне противречности дођу до изражаја. У монетарној политици треба да наставимо прилагођавање курса наше монете и да прилагођавамо брзину монетарних промена тежини кризе. Такође, морамо да побољшамо контролу и надзор. Познато је да је финансијско тржиште врло осетљиво и да лако може да дође до пропуста тако да је контрола и овог тржишта и финансијских органа битна.

Колика је улога централне банке у вођењу курсне политике?

Контрола и прилагођавање курса је историјски процес. Ми смо од 1994. године спроводили веома строгу курсну политику. Касније смо увели пливајући курс, али не сасвим слободан, већ под одређеним условима. Кина је од 1996. прокламовала мало либералнију политику девизног курса. Да курс буде флексибилнији и да не буде велике контроле. Али, у погледу капитала контроле мора да буде. Од 2005. смо одлучили да се курс формира на тржишту и да контрола централне банке буде минимална. Има у свету мишљења да девизни курс треба потпуно ослободити. Да се формира на тржишту, али за Кину то није одговарајуће. Ми сада заиста водимо политику либералног девизног курса, али задржавамо право да интервенишемо као Народна банка. Сада су интервенције минималне, али их има повремено.

Колике осцилације курса толеришете?

Правило је да је дозвољена дневна осцилација плус, минус два одсто. Ако би то било премашено онда интервенишемо.

Из Америке, и западних кругова, могу се чути примедбе да је јуан потцењен, чиме се фаворизује извоз, као и да Кина не троши довољно. Мање увози и да је због свега тога огроман спољнотрговински суфицит?

То је доста компликовано. Већ сам рекао да смо почели реформу девизног курса и од 2005. године јуан је у односу на долар порастао 35 одсто. Последњих година јуан је стално јачао, али није то било праволинијски. Било је периода када је и девалвирао. Ове године у неколико наврата јуан је девалвирао, али не више од два одсто дневно. У јулу и августу јуан је поново почео да расте што показује да је тржиште тако одлучило. У периоду 2005–2010. било је највише тих примедби са Запада, међутим, сада је тога мање. Сада је кинески суфицит у односу на БДП знатно смањен.

Кина има огромне девизне резерве. Где их држи? Колико је уносно кредитирање америчког буџетског дефицита?

Кина у управљању својим девизним резервама има три принципа: безбедност, флуктуацију новца и раст вредности. Неминовно је да је добар део кинеских резерви, као и капитала, изражен у доларима. У време кад је Америка спроводила релаксирану политику према долару наш профит од тих камата је опао. Уколико се узме у обзир да је цела планета у некој врсти кризе добит из других делова света није много велик. Пошто је због кризе добит од пласмана мања Кина покушава да пробно нађе нове начине управљања девизама. Да мањи део девизних резерви иде на нека нова тржишта и да предузима инвестиције, као и да улаже средства, којих има превише, у велике и капиталне пројекте.

Која су то нова тржишта?

Наша дефиниција нових тржишта је слична као у свету, то су пре свега земље БРИКС-а, као и друге земље у којима нисмо били присутни, а које показују добре перспективе за развој. Без обзира на ком су континенту, као и 16 земаља централне и источне Европе, међу којима је и Србија. Гувернеру, Јоргованки Табаковић, рекао сам да смо у последње две године купили неке државне обвезнице Мађарске.

Да ли сте тиме наговестили да бисте могли да будете потенцијални купац и наших државних дужничких папира када се појавимо на међународном финансијском тржишту?

Да, то значи то. Ми смо управо током посете јачали везе двеју централних банака. Да бисмо боље сарађивали и да бисмо упознали макроекономске прилике. То је само мали део моје посете, а циљ је да ојачамо све видове сарадње, да константно комуницирамо и размењујемо искуства у предузимању мера монетарне политике, да подстакнемо привредне субјекте, инвеститоре великих радова, да видимо како кредитно можемо да их стимулишемо да развијају привредну сарадњу двеју земаља. И куповина хартија од вредности је део размишљања о јачању сарадње. Није најважнији део, много је важнији како подстаћи развој привреде у обема земљама и привредну сарадњу.

Кина је утицајни члан ММФ-а и Светске банке. Шта замера вашингтонским институцијама и у ком смислу би, по Вашем схватању, требало да се реформишу?

Пре свега ММФ мора да се прилагођава новим променама у свету. Посебне реформе требало би да буду у броју гласова и начину решавања проблема. Иначе, сви су се сагласили да је то потребно, али није почело да се спроводи. И неке европске земље су незадовољне неодговарајућим распоредом гласања и права иступања. ММФ и Светска банка раде процене економске ситуације у разним земљама и Кина на њихове процене нема великих примедби. У основи те процене су тачне. Али, то не значи да је Кина спремна да прихвати све њихове сугестије. Веће примедбе на њих, и њихове процене, имале су друге азијске земље када је избила криза у Азији 1997. Тада су многе земље Азије биле незадовољне предлозима шта треба урадити и нису могли да прихвате њихове сугестије.

Да ли Кина позајмљује паре од ММФ-а или узима неки кредит од Светске банке?

Што се тиче ММФ-а ми њему само финансијски доприносимо. Нисмо никада од њих узимали паре. У последњих неколико година током кризе у два наврата издвојили смо им знатна средства за помоћ другим земљама које су у кризи. У 2009. дали смо им 50, а 2012. године 43 милијарде долара. Ми то издвојимо и ако им треба они узимају од нас. Што се тиче Светске банке дајемо им новац, али од њих и узимамо кредите. Светска банка има програме које подржава у Кини, један од њих је за искорењивање сиромаштва. Почетком ове године са Међународном финансијским корпорацијом, јер су они у саставу Саветске банке, основали смо један фонд од три милијарде долара. ИФЦ подржава много пројеката.