САД најављују нападе у Сирији

Председник Барак Обама спреман је да нареди војну интервенцију против џихадиста у Сирији годину дана након што је планирао ударе против непријатеља ових екстремиста, режима у Дамаску, и два месеца пре веома важних избора за Конгрес.

Бела кућа је прошлог лета одустала од акције у Сирији, али ће Обама, како преноси „Њујорк тајмс”, сада одобрити нападе јер је изгледа дошло до промена у јавном мњењу које би сада могло да подржи ударе. За разлику од ситуације од прошле године када је Вашингтон најављивао кажњавање председника Сирије Башара ел Асада због употребе хемијског оружја у грађанском рату, сада би Вашингтон бомбардовао Асадове непријатеље, Исламску државу Ирака и Леванта (Идил).

Ако већи број Американаца данас подржава ангажовање у тој земљи, томе је сигурно допринело то што су борци ове сунитске групе, активне у Сирији и Ираку, пред камерама одрубили главу двојици америчких новинара Џејмсу Фолију и Стивену Сотлофу. Осим тога, Идил је заузео велике делове Ирака и представља велику опасност за интересе САД у тој земљи као и за безбедност америчких дипломата и бизнисмена.

Обама је целог лета био под притиском „јастребова” из своје Демократске странке и посебно оних из редова републиканаца да врати војску у Ирак и предузме нешто и у Сирији. Председник је досад одобрио ваздушне ударе на сунитске екстремисте у Ираку и тамо вратио више стотина војника који треба да помогну централној шиитској влади из Багдада и курдским милицијама.

Бела кућа је обећала да у земљу из које се Америка повукла 2011. године „неће послати 100.000 војника” и дуго је избегавала акције у Сирији јер јавно мњење није одобравало ове сценарије које заговарају „јастребови” попут Џона Мекејна.

Очекује се да Обама детаљно образложи план, а засад се само зна да ће САД пробати да придобију Саудијску Арабију и Турску за офанзиву против Идила. Државни секретар Џон Кери отпутовао је на Блиски исток да проба да прошири коалицију коју је Обама обелоданио на самиту НАТО-а у Велсу, али која од сунитских исламских земаља обухвата једино Турску, и то без података о томе како ће Анкара конкретно допринети борби. Питање за Белу кућу је да ли ће у овој војној акцији морати да сарађује са Асадом или ће пробати да потуче Идил а да не помогне влади у Дамаску, на пример тако што би наоружавала и финансирала „умерене сиријске побуњенике”.

Обама је на састанку са лидерима Представничког дома и Сената истакао да сматра да му не треба одобрење Конгреса за интервенцију у Сирији чији је циљ да „ослаби и коначно уништи ову терористичку групу”.

Како сазнаје „Њујорк тајмс”, биће то далеко дужа и сложенија војна интервенција од удара америчких дронова против Ал Каиде у Јемену или Пакистану. Ипак, покретање војске без одобрења законодаваца није најсрећнији избор за председника два месеца пре избора за Конгрес, који тек треба да одобри пола милијарди долара помоћи за обуку и наоружавање сиријске опозиције.

Многи политичари и даље су против сарадње САД са овим групама јер верују да ће америчко оружје завршити у рукама исламских екстремиста. То се донеклe већ показало као тачно јер је и Идил таква побуњеничка милиција на коју се благонаклoно гледало јер се борила против Асада, али која је у Ираку направила хаос, заузела нафтна поља, бране и под опсадом држала мањинску верску заједницу јазида.

Кери, који је јуче стигао у Багдад, инсистира на ирачкој влади која би више изашла у сусрет захтевима сунитске мањине и тако умањила подршку Идилу. Анкара би могла да се придружи америчким акцијама, али стрепи за судбину 49 турских држављана које је Идил отео у Мосулу. Турска се такође плаши да би оружје које Запад данас шаље ирачким Курдима могло да се искористи и за борбу турских Курда за стицање независности. Ријад већ увелико финансира сиријску опозицију, али му је много теже да се конкретно ангажује у фронту против Идила јер би тако могао да дестабилизује и своју територију.