Јункерова реформа власти у Бриселу

Месеци медијског спиновања, саморекламирања појединих кандидата, тензија, димних завеса и компликованих преговора новоименованог председника Европске комисије (ЕК) Жан-Клода Јункера са државама чланицама ЕУ јуче су резултирали објављивањем списка свих 28 чланова нове својеврсне владе Европске уније. Већ је Јункерово представљање нове ЕК показало да он намерава потпуно другачије да влада од свог претходника Жозеа Мануела Бароза и да, како је рекао, „мало продрма ствари” у Бриселу.

Јункерова реформа се, између осталог, састоји у томе што ће ЕК убудуће имати „првог потпредседника”, који не само што ће бити Јункерова „десна рука”, већ ће имати моћ да надзире комесаре чији се портфељи преплићу, као и да контролише њихове законске предлоге и одлучује да ли су они заиста потребни. Ову функцију својеврсног контролора преузеће шеф холандске дипломатије Франс Тимерманс.

„Први потпредседник ће имати практично иста овлашћења као и ја и биће моја десна рука”, рекао је Јункер на конференцији за медије у Бриселу, преносе светске агенције.

Бивши премијер Луксембурга је додао да ће Тимерманс бити филтер за предлоге нових прописа, са задатком да обезбеди да се Европска комисија не загуби бављењем детаљима, већ да се усредсреди на „велике ствари”. Јункер је себе описао као „скромног момка” вољног да подели своје надлежности са седам потпредседника ЕК, који ће такође имати моћ да одбију сваки законски пропис који долази од осталих комесара.

Будућа потпредседница ЕК и висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику биће Италијанка Федерика Могерини, док су представници Француске, Велике Британије и Немачке постали комесари задужени за велике економске ресоре. Француски министар финансија Пјер Московиси биће комесар за економска и финансијска питања, опорезивање и царинску унију, док ће Британац Џонатан Хил водити ресор задужен за финансијске услуге, а Немац Гинтер Етингер више неће водити ресор енергетике већ ће бити задужен за дигиталну економију. Ресор који се брине о енергетској унији поверен је бившој словеначкој премијерки Аленки Братушек, док је Аустријанац Јоханес Хан добио ресор политике суседства и преговора о проширењу ЕУ.

Осим Тимерманса, Могеринијеве и Братушекове, потпредседници ЕК су Бугарка Кристалина Георгијева, која ће бити и комесар за буџет и људске ресурсе, потом бивши фински премијер Јирки Катаинен, који ће бити задужен за раст запошљавања, инвестиције и конкурентност, затим бивши летонски премијер Валдис Домбровскис, у чијем ресору је евро и социјални дијалог, а и бивши естонски премијер Андрус Ансиб, задужен за јединствено дигитално тржиште.

„Желео сам да превазиђем бункер менталитет и установим нови начин заједничког рада”, рекао је Јункер, објашњавајући измене у структури ЕК, у чијем саставу су већински припадници странака десног центра, најјаче групе у Европском парламенту. Аналитичари оцењују да је састав нове ЕК практично пресликана „велика коалиција” демохришћана и социјалдемократа у Немачкој.

Нови комесари су Чехиња Вера Јоурован (ресор правде, потрошача и родне равноправности), Грк Димитрис Аврамопулос (миграције и унутрашњи послови), Литванац Витенис Андрију Каитис (здравство и безбедност хране), Данкиња Маргрета Вестагер (конкурентност), Мађар Тибор Наврачиц (образовање, култура и млади), Словак Марош Шефчович (саобраћај), Португалац Карлос Моедас (истраживање, наука и иновације), Белгијанка Маријане Тисен (запошљавање, социјална питања и мобилност радне снаге), Пољакиња Елжбијета Бјенковска (унутрашње тржиште и индустрија), Швеђанка Сесилија Малмстрем (трговина), Ирац Фил Хоган (пољопривреда и рурални развој), Румунка Корина Крету (регионална политика), Шпанац Мигел Аријас Кањете (климатска питања и енергија), Малтежанин Кармену Вела (животна средина, поморство и рибарство), Кипранин Христос Стилијанидис (хуманитарна помоћ и управљање кризама) и Хрват Невен Мимица (међународна сарадња и развој).

Предложене кандидате тек треба да „саслуша” и изгласа Европски парламент, а одређени кандидати би могли да имају проблема у обезбеђивању већине у ЕП. Осим тога, Јункерова флексибилна структура ЕК би могла, кажу аналитичари у првим оценама, такође да буде узрок сукоба и тензија у оквиру овог 28-чланог тиме, будући да се многи ресори, нарочито они економски, поприлично преплићу. Надлежности из области економије Јункер је поделио између 11 кандидата, који заступају различите погледе на развој европске привреде. Ипак, Јункер је засад успео да свакој земљи да оно што је хтела, тако да су сада и социјалистички Париз и штедљиви Берлин и евроскептични Лондон добили утицај на веома важан развој привреде ЕУ. На питања како ће то изгледати у пракси, Јункер само каже да тимови нису статични и да ће сви морати блиско да сарађују.