Пругом за сат и по од Београда до Будимпеште

Нова пруга Београд–Будимпешта, којом се тренутно путује око осам сати, била би корисна за Србију, Мађарску, али и цео регион, јер би могла да скрати време путовања чак и на сат и по и тиме убрзала превоз људи и транспорт робе ка централној и западној Европи. Још је дилема да ли треба градити потпуно новумодернизацијом старупругу прилагодити возовима за велике брзине.

Премијер Александар Вучић је у Кини разговарао са представницима више великих кинеских компанија и о изградњи пруге Будимпешта–Београд, која би највероватније била грађена путем јавно-приватног партнерства или концесије. Затражио је да му кинески партнериобећају да ћепруга бити завршена за три године.

Миодраг Поледица, државни секретар министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре сматра да би

тих 350 километара на Коридору 10б, то јест краку који повезује Београд и Будимпешту, значило много целом региону, јер би се и много брже достављала роба из јадранских и црногорских лука.

На српској страни је 184, а на Мађарској 166 километара, а тренутно имамо само један колосек. Ако би се  модернизовала пруга, правио би се још један колосек и реконструисао постојећи за брзину од 160 до 200 на сат.

Истовремено се разматра и нови систем за брзе возове, који подразумева изградњу двоколосечне пруге за брзе возове и за брзине од 300 километара на час.

– Обе опције су реалне. За реконструкцију и модернизацију већ за већи део имамо обезбеђену пројектну документацију што је предуслов за инвестиције. Део инвестиција би покрили из руског кредита, (пруга Стара Пазова–Нови Сад), а остаје део од Новог Сада до Суботице. Процена је да нам ту треба око 515 милиона евра за реконструкцију и модернизацију – рекао је Поледица.

Пруга Београд–Суботица грађена је од 1882. до 1884, а последњи ремонт урађен је 1980. године У току 2005. кредитом Европске инвестиционе банке ремонтовано је 14 километара пруге Чортановци–Петроварадин.

У „Железницама Србије” наводе да пругом између Београда и Суботице дневно прође око 50 возова. По реду вожње њихова брзина је око 71 километар на сат, али на већини деоница уведене су лагане вожње – 30 километара на час. Годишње превезу око 1,3 милиона путника и 40 милиона тона робе. Укупан приход прелази две милијарде динара, а могао би бити много већи.

Према прорачуну „Железница” ако би била изграђена двоколосечна пруга за брзине од 160 километара на сат возови би из Београда до Суботице стизали за сат и по или најдуже за два сата. Ако би пак била саграђена нова пруга за брзине од 300 километара на сат, из Београда до Суботице стизало би се за 47, а до мађарске престонице за сат и двадесет пет минута.

Железнице Србије и Мађарске разговарају о овом пројекту са кинеском Ексим банком од почетка ове године. А на последњем бизнис форуму на Копаонику тадашњи премијер Ивица Дачић је испричао како га је позвао мађарски премијер Виктор Орбан и питао да ли ћемо подржати идеју коју је он договорио са Кинезима о брзој прузи између Будимпеште и Београда:„Ја сам рекао – наравно да ћемо да подржимо. Само луд човек може да каже да то неће да подржи”.