Обнова три клиничка центра и даље само у најави

Да су се испуниле најаве неколико претходних министара здравља, грађани Србије би се већ увелико лечили у новим и савремено опремљеним клиничким центрима. Према првим најавама још пре осам година, обнова болница у четири највећа града у Србији требало је да буду завршена пре две године, а најновија предвиђања говоре да радови не могу да буду окончани пре 2017. године. Кредит Европске инвестиционе банке од 150 милиона евра, плус додатних 50 милиона, одобрен је још пре готово шест година, а у међувремену доста новца је потрошено на израду пројеката, распуштен је стари и изабран нов тим и за реализацију пројеката, а мало тога опипљивог је заправо урађено. Највише је урађено на реконструкцији КЦ Ниш, а најкомпликованија ситуација затечена је код пројекта реконструкције Клиничког центра Србије у Београду. Ако се испуне обећања садашњих здравствених власти, савремени КЦС имаће 30 операционих сала, 930 болничких кревета и комплетан дијагностички центар на једном месту, а почетак радова се очекује у јулу 2015. године.

Министар здравља др Златибор Лончар објашњава да ће до краја године изаћи пред јавност са резултатима докле су стигли у овој области, шта су затекли, а шта урадили и какви су даљи планови, као и колико је новца из кредита потрошено.

– Мислим да је више милиона евра „отишло” на све досадашње активности око реконструкције центара. Немамо разлога ништа да кријемо, јер ако бисмо ћутали испало би да смо наставили да радимо по истом, што би било сумњиво. Ако увидимо да је било неких злоупотреба, проследићемо то надлежним органима, јер ми нисмо судије.

Када је реч о реконструкцији КЦС-а, још покушавамо да видимо где смо заправо, јер је прича изузетно компликована. Дуго година се нешто ради, све што је требало да буде завршено – није, а рокови су пробијени. Сада мора да се види шта је конкретно урађено да ми сутра не бисмо били криви за то, а уједно морају да се убрзају радови, јер је новац трошен и сваког месеца се нешто за то исплаћује. Дакле, новац се троши, а нема резултата. То све доводи у сумњу зашто је то тако рађено – наглашава за „Политику” др Лончар.

На наше питање, да ли ће неко да одговара због лошег руковођења пројектима, он одговара да је ресорно министарство већ упозорило на многе нелогичности.

– Ја нисам грађевински стручњак па да кажем да ли је пројекат лош. Али смо упозорили да имамо несклад између потрошеног новца, времена и резултата. Надлежне службе то треба да испитају – појашњава др Лончар.

Логично питање које се у овој причи намеће јесте и зашто се не одустане од пројеката ако су заиста лоши, раскину уговори и читав план реконструкције центара почне испочетка, а наш саговорник наглашава да је велико питање да ли би то било јефтиније јер је до сада много новца потрошено, што не може да се оправда.

– Ако кажемо „ово до сада ништа не важи, идемо испочетка”, опет трошимо новац за исто. То нам нико не би дозволио. Морамо из свега што је рађено да извучемо максимум максимума, да убрзамо ствари и да то крене да функционише – додаје др Лончар.

Ситуација са реконструкцијом других центара у Србији донекле је боља, додаје наш саговорник, а за КЦ Ниш, где је обнова у току, утврђено је да је у суштини проблема била подлога, која није била адекватна, па је морала да се уради одговарајућа изолација.

– У експресном року смо то урадили, па се радови сада одвијају према утврђеној динамици. Код пројеката за реконструкцију КЦ Крагујевац наишли смо на проблем: документација и идеја за уређење је чак шест, седам пута мењана. Али, не можемо да кажемо „хајде сада да зауставимо све”, јер се плаћају камате. Зато је донета одлука да се вратимо на првобитну верзију плана са корекцијама онога што није ваљало. То се сада ставља у неке оквире и мора да прође одређену процедуру како би се одобрио захтев и почела реконструкција. Када је реч о преуређењу КЦ Нови Сад, за највише два месеца треба да се распише тендер за радове – појаснио је министар здравља.

Подсећамо да је бивша министарка здравља проф. др Славица Ђукић-Дејановић изјавила када је дошла на место министра да је било ноншалантности у послу са преуређењем болница у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, али до сада нико због грешака није санкционисан. Неке угледне архитекте годинама апелују да треба стопирати реализацију пројеката који су неупотребљиви, а многи се питају и како ће се пронаћи новац за опремање нових зграда, јер то није предвиђено поменутим кредитом.

--------------------------------------------------------------

План реконструкције КЦС-а

После свих перипетија око реконструкције КЦС-а, сазнали смо да се управо завршава ревизија главног пројекта и да се очекује да примедбе на то да техничка комисија, а затим ће се расписати тендер за реконструкцију постојећег објекта и изградњу друге куле КЦС-а. За то су предвиђене две фазе радова. У првој фази очекује се завршетак подијума и изградња друге куле, око 86.000 квадратних метара, а потом ће уследити пребацивање Ургентног центра и Поликлинике у другу кулу. Друга фаза радова на реконструкцији подразумева преуређење постојећег подијума КЦС-а и прве куле. Ту ће бити реконструисано око 46.000 квадратних метара.

– У току је техничка контрола главног пројекта за КЦС од стране Саобраћајног института, ЦИП, који је израђен у две фазе. Техничка контрола је предала први извештај о прегледу документације са примедбама, које су прослеђене пројектанту, Студију Алтијери на отклањање и дораду пројекта. Очекује се да ће главни пројекат за КЦС бити оверен од стране Техничке контроле и МУП-а до фебруара 2015. године и на тај начин припремљен за добијање грађевинске дозволе, а у исто време биће припремљена и тендерска документација за расписивање међународног тендера, што може да траје најмање четири месеца – објашњава професор др Берислав Векић, државни секретар Министарства здравља.