Велепоседници без државне помоћи

Шта се крије иза најаве премијера Александра Вучића да убудуће више неће бити финансирани „пољопривредни тајкуни”, већ ће помоћ ићи малим пољопривредницима?

Упућени кажу да то вероватно значи да познати подстицаји од 100 евра по хектару или од 12.000 динара неће више, као до сада, припадати за максимум до 100 хектара земље, већ за много мање површине. У игри је неколико смањења, па и оно да убудуће паре из аграрног буџета припадају пољопривредним газдинствима која обрађују до 20 хектара земље.

Закон о подстицајима у пољопривредној производњи и руралном развоју из 2013. године јасно предвиђа да субвенције припадају за највише 100 хектара обрадиве земље. То значи да ће се овај пропис мењати.

Председник владе је, представљајући пре два дана мере штедње на РТС-у, описао и ситуацију да ти велики пољопривредни произвођачи, који узимају у закуп државну земљу, тај исти закуп заправо плате државним парама које им она даје за подстицаје. Речју, један те исти новац из једне државне касе оде, а у другу се врати. Упућени кажу да се и у овој области очекују промене и то тако да закупци државне земље не могу више да очекују познатих 100 евра по хектару. Међутим, они ће и даље моћи да закупе државну земљу и у то право се неће дирати.

Уколико „прође” предлог да државне паре убудуће следују само пољопривредним газдинствима која обрађују до 20 хектара земље, без државних давања ће остати око 18.000 већих од укупно 631.552 газдинства колико је последњи попис показао да их има. У Србији има и 1.851 газдинство са 100 и више хектара. Она ни до сада нису добијала државне паре.

Аграрни буџет за ову годину износи 45 милијарди динара, а директно за подстицаје предвиђено је 28,7 милијарди динара или 250 милиона евра. Ма колико се код нас увек говорило да су износи за подстицање пољопривредне производње мали и недовољни, чињеница је да када неко за 99 хектара од државе добије 9.900 евра годишње то и није баш мало.

И раније је било покушаја да се смањи „граница” за државне подстицаје, али безуспешно. Први је на томе „сломио зубе” Душан Петровић, високи функционер Демократске странке, када је био министар пољопривреде 2011. године. Он је у мају те године одлучио да подстицаји могу да припадну само газдинствима до 30, а не и до 100 хектара. Уследиле су вишедневни протести земљорадника и блокада путева у Војводини па је влада, на телефонској седници, одлучила да задржи постојећи систем давања државних пара с тим да ће онима до 30 хектара новац бити исплаћен у 2011, док ће они с више хектара паре добити до краја јануара 2012. Тада је држава по хектару давала 14.000 динара.

Ни Драгану Гламочићу, једном од потоњих министара пољопривреде, није се допала политика 100 евра по хектару. Хтео је то да укине, али су га избори у томе спречили.

– Субвенције од 12.000 динара по хектару нису дале добре резултате. Сматрам да је то промашена политика. Половина од тога ишла је на руке земљорадницима, а да су паре дате за инвестиције сада бисмо имали на хиљаде нових фарми, пластеника, хладњача… Просечно газдинство у Србији има један, два, три хектара што значи да корисници с парама које су добијали нису могли ништа да направе. Али у збиру то је 10 милијарди динара, што је огроман новац. Да су паре инвестиране, уз трећину коју даје држава бесповратно, добили бисмо укупну вредност инвестиција од 30 до 40 милијарди динара, рекао је Гламочић у интервјуу за наш лист.