Уградња минијатурног пејсмејкера

Први пут у Србији код шест пацијената са проблемима успореног рада срца биће уграђена нова врста пејсмејкера, уређаја величине таблете, који су досад примењени у свега седам земаља у Европи.

Први модерни, минијатуран уређај у свету уграђен је први пут у јануару, а до сада је 80 људи у разним земљама повргнуто овој интервенцији. Сви болесници се добро осећају и нико од њих није имао здравствене компликације.

То су значајне новине за пацијенте који имају успорен рад срца, а у опасности су да умру, имају проблема са губитком свести и несвестицама због успореног пулса, што се најчешће дешава код старијих особа. Некада се, међутим, и бебе рађају са наслеђеним успореним пулсом па мора да им се угради уређај који ће им спасти живот.

Како објашњава професор др Горан Милашиновић, начелник Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије, у којем ће се од четвртка обављати поменуте интервенције, укупно ће ове године нови минијатурни пејсмејкер добити 250 особа у свету.

– Ми смо изабрани да применимо нову технологију јер је наш центар један од највећих у Европи по броју обављених интервенција, али и зато што имамо велико искуство у овој области. Добили смо десетак апарата које можемо да искористимо. Изабрали смо за интервенцију оне пацијенте код којих би операција представљала велики ризик, а који су дали свој пристанак. Надам се да ће нам спонзор обезбедити још већи број ових уређаја, барем 20, да бисмо што већем броју болесника могли да уградимо апарате нове технологије. Реч је о новој револуционарној технологији у кардиоваскуларној медицини, а у следеће две године план је да се апарати уграђују само у центрима који имају највеће искуство. Комерцијална употреба ових уређаја ће кренути тек 2016. године – појаснио је др Милашиновић.

Наш саговорник наглашава да се сада догодило то да је „минитуризација” технологије омогућила да се направи пејсмејкер који може да се угради као дугме у људско тело.

Уређај сада изгледа као већа таблета од три грама, која може да се угради уз помоћ катетера, који се ставља на исти начин као и стент у крвни суд, па човек не мора да се подвргава бајпас хирургији.

– Овај пејсмејкер ће се уграђивати катетером (пластичном цевчицом), који се пласира из бедрене вене, кроз који се пејсмејкер ставља у срчану десну комору. Пацијент добија локалну анестезију, ништа не осећа, а интервенција траје пола сата. Нема оперативног реза, а опоравак је такав да пацијент истог дана може да иде кући. Такође нема опасности од тога да се жице, које су до сада постојале, сломе и буду извор инфекције и других проблема. Овај нови пејсмејкер траје једнако дуго као класични уређај, дакле око 10 година. Мали уређај може да се премешта уколико прво место где се ставља није одговарајуће, а могуће је поставити и неколико „таблета” истовремено – нагласио је др Милашиновић.

Ипак, у овом тренутку технологија још није достигла могућност да се пејсмејкер у малој величини направи и за пацијенте који имају убрзан пулс и ризик од изненадне смрти. То је чест случај код млађих људи којима је срце оштећено због инфаркта.

– Трећа група пејсмејкера су они за такозвану рехронизацију леве и десне срчане коморе. Уграђују се код оних који имају узнапредовалу срчану слабост и код 25 до 35 одсто тих болесника у стању смо да поправимо снагу срчаног мишића и да особа не мора да иде на трансплантацију. Када је први пејсмејкер уграђен у људско тело 1957. године, онда се маштало о томе да се једног дана појави уређај који ће бити такав да када се угради у тело обавља све функције. То до сада није било могуће, иако се технологија побољшавала новим материјалима и мањих величина уређаја. Треба напоменути да за лечење пејсмејкерима у Србији не постоји листа чекања. Важно је што смо у Србији отворили 10 нових центара за њихову уградњу у року од пет година. Сада сви клиничко-болнички центри у Београду и то раде, а некада смо то радили само ми и Институт „Дедиње” – закључио је др Милашиновић.