Песма за доба пуне слободе

Постоји изрека по којој се детињство завршава онога дана када на улици видите барицу и то схватите као препреку, а не као прилику. А други карактеристичан период најраније младости, према многима је, такозвано ветропирство. То је период када се чини да можете све. То је и време првих љубави, период кад сте дете, али одрасло. A уколико ту младост изражавате на буран начин, не сумњајте да ће вас прозвати – ветропиром, као у композицији „Ветропир” америчке групе „Асосијеишен”.

Када једна композиција доспе на прво место џез-листе најслушанијих то недвосмислено указује на њену музичку универзалност. Оригинално снимљена као поп нумера, „Ветропир” је право признање добила када ју је у свој репертоар уврстио незаборавни џез гитариста Вес Монтгомери.

Написао ју је Ратан Фридмен, а „Асосијеишен” су је снимили 1967. Од стране критичара одмах je сврстана у категорију „сунчаног попа”, музике која је славила живот, љубав и сваки дан проведен у срећи. И заиста „Ветропир” не може да изазове никаква друга осећања сем благости.

Песма је посвећена особи која је још млада да отворено изнесе своја осећања, која још увек верује у свет око себе и која не жели никога да повреди. Можда је управо таква порука била потребна публици у годинама када се рокенрол чинио као једина брана свему лошем што се дешавало.

Интересантно је да је текст композиције, у оригиналу, био посвећен мушкој особи. Ипак, песма је снимљена као да се ради о женској особи. Тим поводом безброј пута се наметало питање ко је у ствари био лик из песме и шта је он Ратану значио? Како је аутор објаснио, његова замисао је била да главни јунак песме буде мушког рода, а радило се тек о карактеру који се у једном тренутку 1967. неосетно „ушанчио” у његовој глави.

Група „Асосијеишен” потиче из Калифорније, што је на неки начин и одредило њен музички стил. Били су специфични у сваком погледу, са посебним звуком и вешто аранжираним вокалима, и као и многи пре и после њих пролазили су кроз честе персоналне промене. Шездесете године биле су време њиховог највећег успеха, што је било природно пошто је време „деце цвећа” међу конзументима „лаких нота” створило атмосферу идеалну за ту врсту музике.

Група се окупљала постепено. У почетку су је чинили Џулс Александер и Тери Киркмен, који су се упознали у време када је Александер служио војску на Хавајима. Током свирки у клубу „Трубадур” у Лос Анђелесу на кратко им се придружио Даг Дилард, а потом су кренуле промене које су у појединим тренуцима укључивале и чувену Кас Елиот из групе „Мамас енд папас”, или ништа мање славног Дејвида Крозбија. Бенд је у једном тренутку нарастао на 13 променљивих чланова. Тада је први пут употребљена и кованица – фолк рок.

Границу славе пробили су композицијом „Долази и Мери”, што је требало да асоцира на марихуану. Уследио је албум „Неговање”, који је написао Киркмен и септембра 1966. постао је први албум групе „Асосијеишен”.

Какве су песме правили најбоље потврђује чињеница да су их многи уврштавали у сопствене репертоаре и то не зарад пуког попуњавања времена. Плоче су им се продавале у милионским тиражима.

Ветропир

Ко то вири

Испод степеница

Изговарајући име

Лакше од ваздуха

Ко се тако увија

Да ми покаже дугу

Сви знају,

То је – ветропир

Ко то луња

Улицама града

Смешећи се

На свакога кога сретне

Ко се труди

Да задржи сваки тренутак

Сви знају,

То је – ветропир

А ветропир има олујне очи

Које засијају на звук лажи

Ветропир има и крила да полети

Изнад облака, изнад облака

Ко то луња

Улицама града

Смешећи се

На свакога кога сретне

Ко се труди

Да задржи сваки тренутак

Сви знају, то је – ветропир