Обичан момак са изузетним послом

Сан Себастијан- За улогу редова Трипа у филму „Слава” Едварда Звика из 1989. године, афроамерички глумац Дензел Вошингтон освојио је свог првог Оскара. Иако је лик редова Трипа један од два главна у овом Звиковом филму, Вошингтону је тада уручен Оскар за најбољу споредну мушку улогу (!?), али је ова неправда била исправљена 2001. године када је овај наочити и веома талентовани глумац, после номинација и за улоге у филмовима „Вапај за слободом”, „Малком Икс” и „Ураган”, коначно освојио Оскара и за главну мушку улогу. Ону, остварену у филму „Дани обуке” Антоана Фукуа. Једноставно, конзервативни и у већини белопути чланови Америчке академије за филм, који чине гласачку машину за доделу Оскара, нису више могли да га заобилазе. Дензел је тако постао један од свега четири црнопута америчка глумца са овом наградом у свом власништву и рекордер међу афроамеричким глумцима по броју освојених (пет) номинација.

Данас, тринаест година касније, Дензел Вошингтон и редитељ и глумац Антоан Фукуа поново су заједно. У филму „Праведник” („The Equlizer”), с којим је пре неко вече започео 62. Сан Себастијан фестивал. И то није све. У велелепној дворани „Курсал”, а према замисли фестивалског челника Хозеа Луиса Ребординоса, управо је Антоану Фукуа припала част да овогодишњу награду „Доностиа” за животно дело уручи свом верном глумцу Дензелу Вошингтону.

Иако се на сцени понашао озбиљно и скромно, Дензелу су прорадиле емоције током вишеминутних овација из гледалишта у којем су, попут украса на новогодишњој јелки, блештали дисплеји мобилних телефона и блицеви фотоапарата. После оваквог страсног пријема шпанске публике, на Дензеловом лицу се видело да је ганут. Уосталом, не додељује се награда за животно дело сваки дан.

Од првих глумачких корака момка рођеног (28. децембра 1954) и одраслог у Маунт Вернону (америчка држава Њујорк) – у  породици оца свештеника и мајке фризерке (бивше госпел-певачице) што су га на време отргли од улице и послали прво на студије новинарства – до данашње планетарне славе пролазио је кроз доста филмског и позоришног трња, али и остварио низ сада већ антологијских улога. Вошингтон у Сан Себастијану каже да је ипак и даље „сасвим обичан тип са изузетним послом и ништа више”.

Током већ три деценије дуге каријере, која осим глумачког подразумева и редитељски, али и продуцентски посао, Дензел Вошингтон је сарађивао са многим великим редитељима – од Спајка Лија, сер Ричарда Атенбороа, Тонија и Ридлија Скота, Роберта Земекиса, Џонатана Демија и Алана Пакуле, до Мире Наир и Кенета Бране. И сваком је филму давао свој лични печат због чега је увек високо вреднован и награђиван и Златним глобусима, и наградама Бафта и берлинским „Сребрним медведом”...

У разговору с новинарима у Сан Себастијану, Вошингтон се осврнуо на сарадњу са редитељем, наводећи да је после Оскара за улогу у његовом филму „Дани обуке” каријера и једног и другог ишла узлазном путањом и да је било питање времена када ће поново радити заједно. Резултат тога, филм „Праведник”, сада је већ видљив, а Вошингтон открива и да је већ у припреми и нов заједнички пројекат – римејк филма „Седам величанствених”.

На питања о својим честим улогама бораца против насиља и насилника због којих је толико вољен, Вошингтон је одговорио: „Сви ти филмски јунаци својим поступцима показују спремност борбе за правду а против зла и углавном раде оно што се обичан човек не усуђује да спроведе у стварном животу”. Вошингтон је подсетио и да је тумачио ликове и хероја и зликоваца и да му је Холивуд после улоге злог полицајца у филму „Дани обуке” углавном нудио такве улоге, „што им раније није падало на памет, али таква је природа Холивуда...”

И као што је постојан и одговоран у свом глумачком позиву, такав је и у свом приватном животу. Са својом супругом Полетом Пирсон у браку је од 1983. године и имају четворо деце – два сина и две кћерке. Двоје од њих настављају очевим стопама у позоришту које је Вошингтонова прва љубав. „Благословен сам што сам био у прилици да играм све врсте улога и не жалим због начињених избора, било да су били добри или лоши”, каже у Сан Себастијану Дензел Вошингтон не пропуштајући прилику да истакне и следеће: „Поносан сам што сам припадник афроамеричке заједнице и надам се да сам добар пример многим младим, талентованим људима да не одустају, да буду упорни и да се боре за своје место”...

На крају је, демантујући гласине, изјавио да не размишља о томе да игра Барака Обаму...

----------------------------------------

Српски филмови у ретроспективном програму

У великом ретроспективном програму „Источна обећања. Аутобиографија источне Европе” на 62. Сан Себастијан фестивалу, међу 50 филмских наслова нашли су се и српски филмови: „Сутра ујутро” Олега Новковића, „Живот и смрт порно банде” Младена Ђорђевића, „Смрт човека на Балкану” Мирослава Момчиловића, „Кругови” Срдана Голубовића, копродукцијски „Панк није мртав” Владимира Блажевског и омнибус „Изгубљено-нађено” у којем је један од редитеља био и Стефан Арсенијевић.

Овај ретроспективни програм осим пројекције филмова обухвата и велику изложбу филмских фотографија и плаката у сансебастијанском Музеју модерне уметности као и луксузно опремљену публикацију...